"Mogu"
Podignem se ali njega pokrijem sa cebetom da ga niko ne vidi na sta se nasmeje. Sto brze i jako otezano skinem odelo koje sam dobila od Marine kao i farmerke i vratim se u njegoov krilo. Ali njemu izgleda ni to nije bilo doljovni. Skine mi i njegov duks i dve bluze zajedno sa podmajcom ostavljajuci me samo u brusu, svo vreme pazeci da on bude jedini koji ce da vidi moju golu kozu. Povuce me na sebe, njegova koza je topla. Njegovo telo je toplo. Ubacim ruke izmedju njegovih ledja u fotelje i odmah mi je bolje.
"Bolje?"
Klimnem glavom i skupijm se jos vise spustajuci glavu u njegov vrat.
"Da mozemo gore zagrejao bi te na drugi nacin"- ne izdrzi da ne doda
"Zasto ne mozemo"
"Naravno da ces to da pitas"- izadhen i izbocina na njegovim pantalonama postane primetljiva
"Nisam tako mislela"- naljutim se
"Znam, znam. Ne mozemo jer su zbog vukova zatvroili sve. Kada smo dosli svi prozori su bili zatvoreni i jedino su vrata bila otvorena. Nakon sto smo usli i njih su ztvorili. I sama si videla"- odgovori
Klimnem glavom i povucem se jos vise uz njega. Da mogu rado bih usla u njega, uvek je tako topao i prijatan.
"Ubicu ih. Pravili su svu ovu glupost samo da bi rostiljali, dok se svi ovde brinu. Nismo trebali da izadjemo. Vukovi bi bili siti veceras"
"Yahiko"
"Izvini, izvini. Ali pogledaj sebe, ni malo ti nije dobro. Protiv svog zivota ides da se brines o njima"- nastavi
"Priznaj da ti je problem sto nisi zadovoljen veceras, a morao si celog dana da je trpis"
Nasmeje se i njegove grudi krenu da se tresu pa tako i ja.
"Izgleda da ti je doboro kada mozes da se zezas. Ali ne, sada gresis, iskljucivo mi je do tebe. Ne znas koliko me je bio strah kada vise nisi mogla da hodas, svakog trena sam slusao tvoje disanje ocekujuci da prestane. Najveci strah mi je bio da tvoje disanje ne stane" - uozbilji se
Podignem se i spustim usne direktno na njegove, i to poprilicno silovito. Kada se odvojim od njega onda me pogleda zbunjeno.
"Spava mi se. Ali ne od hladnoce, vec od tvoje toplote"
I dalje zbunjen podigne ruku do moje glave i povuce me da lezim na njegove grudi, dok drugu ruku spusti na moja gola ledja prelazeci polako.
"Spavaj sada, pricacemo posle"- prosaputa dok mu glas zadrhti, a onda spusti glavu u moju
Neko doziva moja ime ali nikako ne mogu da se probudim. Spava mi se.
"Jasmin ne plasi me. Hajde budi se molim te"- kada shvatim da je to Yahikov glas jedva otvorim oci, ali ne u potpunosti
"Da li me cujes?"
Klimnem glavom skoro pa neprimetno.
"Karlos"- vikne Yahiko glasnije na sta poskocim malo
Cuju se ubrzani koracu dve osobe a onda i Karlosev zabrinut glas
"Da li je Jamsmin dobro?"
"Da li je normalno da ima temperaturu kada joj je hladno?"- upita ga Yahiko ubrzano
"Nikada do sada nisam cuo o tome. Uvek mi je govorila da joj je samo hladno i da posle toga ne moze brzo da povrati temperaturu vec joj je potrebno neko vreme"- odgovori Karlos
"Ona gori Karlos. Njena temperatura nije prekinula da raste"- nastavi Yahiko panicno
"I dalje nema signala, a i previse je kasno da bi doktor dosao"- nastavo Karlos sada i on poprilicno zabrinut
ŞİMDİ OKUDUĞUN
Ljubav na jednu noc, godinama
RomantizmLjubav? Koliko nam je potrebno da shvatimo koga zapravo volimo. I da li to shvatimo na vreme, ili kada je vec prekasno. I kad shvatimo imamo li hrabrosti da priznamo, pa cak iako sa tom osobom delimo sve? Jasmin je devojka koje zna sta zeli od zivo...
