Ljubav na jednu noc, godinama

32 DEO

Otvorim oci i shvatim da se nalazim u zatamnjenoj sobi. Ustanem polako i sklonim zavesu, noc je. Ovo nije moj stan, ciguno sam u Karlosovoj kuci i dalje. Otvorim vrata terase i izadjem napolje. Navalim se na terasu i stavim ruku na stomak gledajuci u nebo

"Izvini sto nisam bila sposobna ni da te sacuvam. Sigruno je zbog toga sto nisam bila dovoljno dobra za tebe"

Drugi sprat, zemlja je postala jako privlacna. Ovim razvojem situacije ne bi bio ni veliki problem da sidjem dole najbrzim putem. Ne znam ni sama zaasto odustanem i samo se vratim nazad. Uzmem prvi telefon koji nadjem i shvatim da je Yakihiov, nikada nocu nije nosio telefon sa sobom, vec bi ga ostavljao gde stigne. Pokusam sifru koju sam nekada znala i ispostavi se da je i dalje ta. Pozovem taksi a onda i obrisem poziv pa izadjem iz kuce. Kada taksi stigne udjem u njega i tiho izdiktiram adresu stana koji mi je pao na pamet pre mog stana

Kada stignemo covek strpljivo saceka da se vratim sa parama a onda nasatvi dalje. Legnem na krevet i pozelim da se nikada ne probudim

' ' Javim se na telefon koji ne prestaje da zvoni

"Halo?"

"Hej ljubavi da li si slobodna da se vidimo?"- Akiro moj trenuni decko

"Ne mogu previse sam zauzeta. Moram da odradim jako bitan projekat danas"

"Vazi. Onda se vidimo sutra"- kaze bez problema i prekine

Ponekad se pitam zasto smo zajedno kada nemam osecaj da me voli ili da ja volim njega. Svaki put kada me pita da se vidimo odustane nakon samo jednog mojeg ne mogu, kao i sada iako se nismo videli celu nedelju

Protiv moje volje ovo me natera da se setim jednog dogadjaja sa decakom sada muskarcem pored kojeg sam uvek bila ja

' Radim na bitom projektu za skolu. Glava me neverovatno boli da jedva i razmisljam. Telefon mi zazvoni pa se odmah javim ne odvajajuci pogled od projekta

"Da?"

"Hej, raspolozena za izlazak?"

"Ne mogu radim na projektu"

"Nadji vreme"

"Ne mogu vec sam ti rekla da moram da zavrsim ovo. Svakako smo se videli juce"- dodam sporije pisuci jos jedna deo

"Dosadna si"

Prekine poziv. Ne verujm, ovo je prvi put da odustane nakon samo dva ne. Nastavim da radim ali nakon 10 minuta se vrata stana otvore. Koliko se secam on je jedini koji ima kljuc pored mene. Pogleam u tom smeru i vidim kako sa sobom nosi kesu

"Nisi odustao?"

"Ocekivala si to od mene?"

Spusti kesu pored i podgine me, sene u stolicu pa vrati mene nazad da sedim u njegovo krilo i dalje okrenuta ka laptopu

"Opet nisi jela nista? Moras da krenes da jedes na vreme, izgubila si previse kilograma"

"Da ali moram da zavrsim ovo do prekustra"

"Jedi"- opet me ne slusa

"Ne mogu. Prvo moram da zavrsim ovo"

Dzaba ja pricam kada on ne slusa. Spusti usne na moje rame koje je golo zbog razvucenog suksa i krene da ostavlja poljubce, dok ruke koje su mu samo lezale oko mog struka podigne na moj stomak puzeci njim navise

"Yahiko nisam raspolozena. Zauzeta sam"

Naravno da ne slusa. Podgine me i okrene da sedim oktenuta ka menu, tako da sada njegove usne zavrse na mojoj kljucnoj kosti putujuci navise. Dok ruke zavuce ispod duksa i krene m navise po ledjima. Protiv svoje volje uzdahnem i odustanem. Podignem svoje ruke u njegovu kosu purajuci njegovu glavu vise u svoju kozu, vratim glavu nazad uzivajuci u njegovim usnama