"Ove godine je tako receno od strane direktora. Ili ce ici celo odljenje ili niko. Ako smem da pitam zasto ti ne mozes?
"Onda pretpostavljam da cu preziveti. Rekli ste 7 dana?"
"Da. Drago mi je da razumes"- ne postavi opet isto pitanje
Klimnem glavom
"Onda ovo mozes da odneses svima u odeljenu?"
"Naravno. Dovidjenja"
Uzmem sve te silne papire i borsure pa krenem ka ucionici. No cim otovorim vrata vidim Yahika. Uzme veci deo iz mojih ruku i krene ka ucinici pored mene.
"Zasto ne zelis veliku zurku?"
"Jer me svi iz razreda mrze, isto je i sa svima iz osnovne skole. Takodje znam da je vama to malo ali za mene su to velike pare i nemam dovoljno. Niti zelim da Karlos placa umesto mene"- odgovorim
"Taj deo sam shvatio. Ubedicu ga onda u suprotno. Nego sta je ovo?"- pokaze glavom na papire u njegovoj desnoj ruci
"Neces morati jer za 5 dana idemo na ekskurziju. Dan nakon mog rodjendana. Ide se na planinu"
"Dolazis?"
"Moram. Profesor je rekao da ako neko ne zeli ne ide celo odeljenje. Tako da sve dok neko ne odustane ne mogu da ne dodje"
"Potreban novac?"
"Ne. Skola placa jer sam na stipendiji"
Klimne glavom.
"Zelis da se ja protivim i trazim drugo mesto?"
"Ne u redu sam. Samo cu provesti celo vreme u hotelu i tu ce biti kraj"
"To samo znaci da ces propustiti previse toga"- pogleda me ozbiljno, dok seta samnom po celoj ucionici noseci papire koje ja uzmemma jedan po jedan i stavljam ih na stolove
"Onda bih trebala da pocenm da pisem knjigu sa receptima"- kazem zamisljenjo
"Jasmin"- razvuce moje ime i gleda me nekako tuzno
"Salim se. Ako ostanem gde je toplo nece mi biti nista. Mada zelim da vidim sneg, htela bih da mogu da saznam kako je kada osetis sneg pod prstima"- dodam zamisljeno ali odmahnem glavom kada vidim da me Yahiko gleda cudno
"Ovo je poslednji"- preda mi papir
Klimnem glavom i spustim i taj na sto. Vratim se na svoje mesto, a on sedne pored mene. Otvorim brosuru i krenem da citam gde tacno idemo. Znaci celu nedelju cu provesti na planini koja je uvek prekrivena snegom. Temperatura ce sigurno biti niska. Izdahnem i skopim brosuru pa je ostavim sa strane. Poslednjeg casa je razredni pricao o ekskurziji. Na zalost su svi pristali da idu, tako da od ponedljeka sam na planini.
Ostala 3 dana su prosla kao i taj. Radila sam po ceo dan da bih mogla da imam 7 slobodnih dana. Danas takodje radim iako je moj rodjendan. Onda imam dovoljno vremena da se presvucem i sledeca destinacija je restoran koji drzi Burt, rekao mi je da ce mi obezbediti sto sa najboljim pogledom na ostatk restorana kao i na ulicu. Iako sam trazila samo jedan obican sto za 4 osobe.
"Jasmin srecan rodjendan"- doda kolega sa osemhom kada krenem da se oblacim
"Hvala. Vidimo se sledeceg ponedljka. Hvala ti za ovo, obecavam da cu ja pocistiti restoran kada god ti je potrebno"
"U redu je. Idi i provedi se lepo"
Klimnem glavom i nasmejem mu se a onda izadjem. Ocekviano tamo naletim na Yahika koji je sada skinuo gips sa ruke. Sedi navaljen na auto i skuplja poglede svih devojaka koje prolaze.
"Hej slavljenice"- nasmeje se kada me ugleda
"Hej"
Dodjem do njega i smo mu se bacim u zagrljaj.
YOU ARE READING
Ljubav na jednu noc, godinama
RomanceLjubav? Koliko nam je potrebno da shvatimo koga zapravo volimo. I da li to shvatimo na vreme, ili kada je vec prekasno. I kad shvatimo imamo li hrabrosti da priznamo, pa cak iako sa tom osobom delimo sve? Jasmin je devojka koje zna sta zeli od zivo...