Vreme prolazi brzo kada moras da radis svakog dana. I juce sam morala da radim ceo dan, da bih sada imala slobodan dan. Stavim i lancic za kraj pa se pogledam u ogledalo. Krenem ka vratima ali mi tada zazvoni telefon.
"Hej"
"Da?"
"Spremna?"
"Jesam. Upravo krecem. Zasto me zoves? Zar ne bi trebao sada da cekas goste?"
"Jos niko nije stigao osim Marine. Zeleo sam da cujem da li ti haljina odgovara"
"Vec znas da mi je taman. Ako nastavis ovako, razmazices me sa skupim haljinama i stvrima"
"To je malo. Sve dok ti odgovara. Samo, molim te, pozuri. Ne mogu da podnesem sve ove ljude, bice ih previse. Zelim da budes pored mene"
"Upravo ulazim u taksi"
"Odlicno. Cekam te. Ali ostani na telefon"
"Kako ces da docekujes goste sa telefonom u rukama?"
"Kazem ti da jos niko ne dolazi"- nastavi uporno
"Yahiko, dolazi odmah ovde. Gosti stizu, ostavi vise taj telefon"- cujem Marinu ako vice u pozadini
"Mislim da ne lazes kada pricas samnom. Dolazim uskoro"- kazem i prekinem
Kazem taksisti adresu i on nastvi da vozi.
'Gde si?'- stigne mi poruka od Karlosa
'Upravo sam usla u taksi, ti?'
'Ulazim na parking. Vidimo se unutra'
'Vidimo se'
Nakon 10 minuta provedenih u tisini i neocekivno udobnoj voznji jer nije bilo guzve, taksista je stao ispred hotela u kojem se odrzava zurka. Nakon sto platim izadjem i krenem ka ulazu. Vidim da vec stoji tamo i docekuje ostale goste. Mahnem mu kada me pogleda i na njegovom licu se vec vidi veliki osmeh. Sacekam da se pozdravi sa ostalim, a onda dodjem do njega.
"Srecan rodjendan"- kazem malo glasnije i zagrlim ga
"Napokon, znal li koliko te cekam? Rekao sam ti lepo da dodjem po tebe"- krene da se mrsti
Ostavlim poljubac na njegovom obrazu, dok mu drugi razvucem.
"Danas ti je rodjendan, docekuj goste sa osmehom"- cak mu i zapretim prstom
"Hocu, hocu"- napravi i tuzan izraz lica
"Ovo je za tebe"- pokazem na kesu
"A-a. Nema poklona pre ostalih"- pojavi se Marina
"Hej"- nasmejem se i zagrlim je, a onda i Karlosa iza nje
"Zasto nije dozvoljeno da mu predam poklon?"- pogledam u Marinu
"Jer je gori od malog deteta i krene da otvara poklone odmah. Zato sada moze da ih otvori ispred svih nakon sto isece tortu"- kaze sa osmehom, a onda pogleda ozbiljno u njega
Njih dvoje se povuku nazad jer su im prisli neki poznanici, pa se ja okrenem ka Yahiku.
"Vidi ti to. Nisam znala da volis da otvaras poklone toliko"- nasmejem se
"Cuti"- cak se malo i ucrveni, sto kod mene samo izazove mnogo veci osmeh- "Skrati mi muke i daj mi tvoj poklon da otvorim. Molim te?"- sada krene i da trepce
"Nema sanse. Znam kakva Marina moze da bude kada je ozbiljna. Ne zelim da ti slomi i drugu ruku"
"Pa ti se to brines za mene? Kako je to slatko"
"Naravno da ne. Brinem se za sebe, ja mogu da budem ta koja ce da dobije podjednako kao i ti. Plus kada ti polomi i drugu ruku molices me da radim sve umesto tebe, sto ukljucuje hranjenje i presvlacenje"- krenem da nabrajem
YOU ARE READING
Ljubav na jednu noc, godinama
RomanceLjubav? Koliko nam je potrebno da shvatimo koga zapravo volimo. I da li to shvatimo na vreme, ili kada je vec prekasno. I kad shvatimo imamo li hrabrosti da priznamo, pa cak iako sa tom osobom delimo sve? Jasmin je devojka koje zna sta zeli od zivo...
