Ljubav na jednu noc, godinama

29 DEO

"Sefice"- do mene dodje konobar

"Da?"

"Jedan od gostiju zeli da vas vidi"

"Dolazim"

Pogledam nanize da vidim da li mi je sve u redu sa odelom, neretko se desi da vise nije cisto belo

"Jeck pobrini se za ovo. Iskljuci ga tacno za 3 minuta"- pokazem na jelo nakon sto obrisem ruke

Ispred kuhinje me ceka konobar koji me je pozvao pa me odvede do stola. Kao sefu kuhinje ovo mi se cesto desava. Neko zeli specijalitet, da uradi nesto za osobu koju voli, ili zatrazi nesto pre nego sto zaprasi devojku. Pratim konobara

"Ovde"- prosaputa i skloni se

Dvoje za stolom pogledaju u mene, devojka se nasmeje dok se momak sokira. Da sam bar pogresila kada sam pomislila da je i ovog puta iznenadjenje u pitanju, da sam bar zacutala

"Dobar dan"- devojka progovori prva

"Dobar dan"- smirim se pa izgovorim

Nije ovo nesto novo. Ovo nije prva devojka sa kojom ga vidis. Jeste prvi put da ga vidim istog dana kada izadjemo iz istog kreveta. Ali je i to moralo da se desi jednog dana

"Sta mogu da uradim za vas?"

"Vi ste sef kuhinje?"- pita devojka

"Da"

Rekla bih da je normalna. Svidja mi se protiv moje volje

"Veceras nam je godinu dana veze"- pokaze na momka koji gleda u mene nemo

"Cestitam"

Godinu dana, do sada nikada nije imao toliko dugu vezu. Zelim da placem na sav glas. A umesto toga moram da cutim i cestitam

"Mozemo li da dobijemo neki vas sprecijalitet?"

"Naravno predlazem jelo koje parovi inace narucuju"

Otvorim meni u pokazem joj na jelo na koje mislim

"Dragi sta ti mislis?"- pita ga

Ali on i dalje gleda u mene

"Dragi"- pozove ga opet

Trgne sa pa pogled u nju

"Da vidim"

Uzme menu postavljen ispred njega. Kao i devojki preko puta pokaze mu na jelo na koje mislim

"Moze"

Devojka se siroko nasmeje. Nece valjda da je zaprosi. Odmerim ga

Znaci zato je tako olako ostavio prsten koji cuva toliko dugo. Pogledam u njegov vrat i ne mogu da vidim lancic

"Gospodine mozemo li da popricamo na trenutak?"

Pogleda me zbunjeno ali klimne glavom i krene zamnom. Ne gledaj me zbunjeno i sama sam zbunjena sebi i time koliko sam jadan.

Kada se sklonimo sa ociju svih krene da pricam

"Molila bih vas da napustite restoran"

Gleda u mene zbunjeno, nema vise one njegove skamenjene lazne face

"Sta pricas?"- neprofesionalno obracanje

"Molim vas da napustite restoran"- ponovim

"Jas o cemu pricas? Zasto bi me izbacila?"

Ne kazem nista vec samo nastavim da ga gledam sigurno. Znaci ono sinoc je bila oprostajna noc. Kada sam ga videla sinoc bila sam ubedjena da ga i dalje poznajem, ali to nije istina. To je samo laz koju prodjem sebi, nismo se videli 5 godina ni jednom. Vise ne poznajem ni svog najboljeg prijatelja kojeg znam od rodjenja. Ne znam ni samu sebe a ne njih