Ljubav na jednu noc, godinama

37 DEO

Udjem u taksi, ali umesto njegove adrese kazem svoju. Platim i predjem u svoj auto nakon sto uzmem kljuceve od kuce, zelim da uzmem neke stvari od kuce. Nakon sto sam krenula da radim pocela sam da spremam za oca sama i saljem mu, a onda od kako sam otvorila restoran njemu stize na adresu svakog dana jelo koje spremaju sprecijalno za njega, ili ga spremim ja. Kada sam usla u ulicu iz koje dolazim prodju mi razna secanja kroz glavu. Svi ljudi koje sam znala do trenutka kada sam pobegla iz ovog kraja. Okretali su se i gledali u auto sa zamracenim staklima sa znatizeljom. Ukocim kada ispred mene iskoci decak, a onda nastavim noramlno. Parkiram se ispred kuce i sacekam malo. Cak i nakon toliko vrena me je strah. Pretpostavljam da se strah tesko zaboravlja. Pogledam u hranu na suvozacem mestu i pokupim je. Otvorim vrata i dalje ne u potpunosti sigurna. Vidim da se svi koji su bili tu zavcude kada vide da sam ja izasla, bar deo koji me je prepoznao. Pogledam u kucu koja je isto kao i obicno, a opet izgleda tako staro i unisteno. Dvoriste je obraslo travom i kuca je u losem stanju, vidi se da dugo nije krecano ili bilo sta popravljeno. Mamine baste vise i nema, dok je cesma koja je uvek oduzimala dah sada samo deo nje. Udahnem duboko i krenem ka vratima. Pokucam na njih i sacekam da mi ih otvori. Kada se to ne desi otvorim ih sama. Znaci da bravu nikada nije promenio. Unutra je stanje bilo samo jos gore. Sve je bilo prvaljo, a dosta stvali polupano. Otvorim sve prozore u kuci i krenem da cistim. Nista nije promenilo svoje mesto, a opet je sve toliko drugacije. Umorim se brzo pa sednem i pogledam u slike koje su jedine ne polomnjene. Kada odmorim krenem ka spratu i vidim da je tamo stanje isto. Uhvati me strah da udjem u svoju sobu ali ipak udahnem i otvorim vrata. Tu me doceka sok, soba je u potpunosti ista kao i kada sam je ostavila. Tu su cak i neke cokolade koje su ostale tu.

Kada pogledam sve krenem da saklupljam neke stvari koje zelim da i sada imam sa sobom. Sve to prenesem u kola sa dva odmaranja, a onda zavrsim i ciscenje. Iako sam ovde dosla u 1 sada je 6. Obavila sam razgvor sa Rogerom Bali-em i obavestila Karla da idemo svi da radimo, jer ce zurka da bude velika. Dok je sve potrebno vec obezbedjeno. Ogladnela sam, ali sam ostala da cekam oca. Sunce je i dalje bilo na nebu kada se vrata otvore i cuje se njegov glas.

"Sada iz poreske upave voze takva auta. Sve zbog ljudi koji to placaju"- opsuje- "Gde li su se uopste sada uvukli"- gundja i krece ka dnevnoj

Kako su njegovi koraci bili jasniji tako mi je bilo teze i strasnije. Kada se pojavi na vratima dah mi stane. Ovo ne bi trebao da bude moj otac, brada koja nije obirjana kako treba, i kosa koja ne lici ni na sta. Dok sam ja zivela sa njime kosa mu je uvek bila sredjena kao i lice, cak i dok je pio.

"Ko si ti?"- pita gledajuci me zbunjeno

"Jasmin"- odogovorim tiho- "Spremila sam nam jelo"

"Gde su ovi iz poreske?"- pita kao na nekom oprezu

"Nisam ih srela, ovde sam skoro ceo dan"

"Ciji je onda ono auto ispred kuce?"

"Moj"

Njegov pogled osmeh predje na pogled sa visine.

"Cija kurva si sada?"

Znala sam da ce ovo da bude njegovo pitanje.

"Ne verujem da si i dalje sa onime koji te je pokupio. Takvima brzo dojade, imaju ih na pregrst"

"Hajde da jedemo"

"Zasto bih jeo hranu kurve? Koja nije zaradjena na posten nacin?"

"Otvorila sma restoran. Imam ih tri zapravo sada"- dodam tiho da nisam ni sigurna da li me je cuo

Krene ka meni i sedne preko puta. I pogleda u hranu kao da je otrov.

"Dosla si da vidis da li sam mrtav? Koliko je proslo 4 godina?"

"Pet godina i pet meseci"- odgovorim iako znam i tacan broj dana

Klimne glavom i naspe casu prvo pa je ispije do dna.

"Zasto si dosla?"

"Ne smem da se vratim svojoj kuci?"

"Idi"- pogleda me direktno u oci

"Bar pojedi nesto"

Pogleda u supu i uzme kasiku, ali je ipak spusti.

"Ako si resila da se vratis, vrata su ti i dalje na istom mesto. Ne zelim da mi se svi smeju sa kurvom"- opet on po svoje, zar ne vidi da sam ubijena time- "Sta je rodila si sina i vise mu nisi potrebna?"

"Nisam. Ne mogu da imam decu, imala sam nesprecu pre nekih 15 dana"- opet nastavim tiho

Na to nije imao neku posebnu rekaciju vec jos reci koje me porvede za kraj.

"Znaci sada ne mozes da imas decu pa mu vise nisi ni potrebna. Sigurno ces biti potrebna onima koje deca ne zanimaju, pogotovo sada kada imaju garanciju"- nastavi

Kada je krenuo da prica culo se otvaranje vrata.

"Derek, da li su ovi iz poreske opet dosli? Kazem ti da cu ti pozajmiti novac"- cujem glas cika Logana koji se preplice sa ocevim

Ali stane kada cuje sve sto je otac reka.

"Cika Logan"- nasmejem se kada ga ugledam

Ustanem naglo da bih se pozdravila pa me stomak zaboli. Previse sam se zamarala danas.

"Jasmin. Sta ti je?"- dodje brzo do mene

"Ustala sam naglo"- pokusam uz osmeh

"Jasmin teci ti krv"- kaze glasnije

Pogledam i vidim da je krv vidljiva kroz majcu.

"Molim te mozes li da mi doneses flaster iz auta?"

"Narvno"

Izleti iz kuce i vrati se jos brze. Podignem majcu i zamenim flaster.

"Dete drgo sta ti se desilo?"- pogleda me uplaseno

"Imala sam nezgodu pre nekih 15 dana. Rana mi izgleda nije jos u potpunsoti zarasla. No sve bi trebalo da bude u redu uskoro"

"Neces moci da imas decu, zar ne?"- pogleda me tuzno

"Necu. U nesreci sam i izgubila dete"

Prekrije rukom usta, a onda me povuce u zagrljaj.

"Molim te cila Logan da niko to ne sazna. Vi ste jedini koji znaju o tome"

"Kurva. Nema gde pa pokusava da dodje ovde samo sa nesto hrane i pricom"- javi se otac bezdusno

"Srami se sebe. Dete ti dodje polu zivo posle 5 godina i ti imas da joj kazes samo to? Ko te je hranio 5 godina unazad, skoro pa i 6. Ni pre toga nisi nista zaradjivao, ona je radila duplo. Pored srednje skole radila je po ceo dan da bi mogla da placa svu hranu koju sam ti donosio. Srami se. A sada kada cujes sta je sve dozivela opet se usudjujes da joj kazes sve te reci? Od sada ne zelim da te vidim nikada"- vikne cika Logan na njega

Ovo je prvi put da vidim da se on toliko dere na oca. Uvek su bili u dobrim odnosima, cak i kada je otac pio bez prestanka i prekinuo da prica sa svima.

"Idemo dete. Treba ti da prilegnes malo"

Jedva ustanem, pa mi cika Logan pomogne da hodam.

"Zar ne bi trebalo da ti zaraste do sada?"