Do mene dodje jedna od devojaka sa keceljom u rukama.
"Danas si ti jedan od nasih radnika. A nasi radinci uvek nose kecelje"- postavi mi je oko vrata, a onda veze i oko struka- "Tako"
"Hvala"- nasmejem se siroko
"Da li ti treba pomoc?"- dodje do mene jedan momak
Sigurna sam da je dosta mlad, zapravo svi ovde su poprilicno maldi, nekoliko njih je u svojim 20 sigurna sam, i to ranim. Ovaj momak je lep, ali u poredjenju sa Yahikom nije nista posebno. Cekaj, da li sam ja to upravo uporedila ovog momka sa Yahikom? Mislela sam na Karlosa, nije bolji od Karlosa.
"Hvala ti, ne bih da budem nepristojna, ali stvarno volim da budem svoja kada kuvam"
"Razumem te. I ja obozavam da kuvam sam na miru"- odgovri momak sa osmehom- "Ali volim i da pricam dok to radim. Sta je sa tobom?"
"Moze, nije mi problem"
Uzmem sve sastojke i stavim ih da mi budu pri ruci. On sedne na stolicu pored mene i gleda kako radim.
"Koliko godina ti zapravo imas?"- pita iznenada
"17, ti?"
"Wow, ti si dosta mlada. Nisam ocekivala da ce neko tako mlad da radi ovde. Ja imam 23"- odgovori
"Kazes da sam ja mlada, sta je sa tobom? I ti si dosta mlad, koliko mogu da vidim svi su ovde mladi"
Nasmeje se i klimne glavom.
"U pravu si, dosta nas je mlado. Ali mi nismo jedini, pored nas ima i onih koji su stariji i dosta iskusniji. Moras da probas njihova jela, to je umetnost"
"Zasto onda oni ne kuvaju danas?"- pogledam u njega ostavljajuci jelo da se kuva
"Svi su na odmoru od mesec dana. U poslednje vreme smo imali dosta posla i oni su radili po cele dane, zato je gospodin Hill resio da ih posalje na odmor"
Klimnem glavom i sklonim poklopac naglo. Gotovo. Sklonim jelo sa sporeta i krenem da ga serviram.
"Sada ja ne zelim da uvredim tebe, ali kako si uspela da toliko ocaras gospodina Hill-a da te odmah pozove da kuvas na ovako bitnom dogadjaju?"- vidi se cak i da mu je malo neprijatno
"Prosnasao je dete sa ulice, dete koje moze sve a ne moze nista i pruzio mu sansu"- odgovroim slezauci ramenima
"Shvatam sta zelis da kazes. Isto je i sa nama, skoro svi ovde nemamo nikoga osim gospodina Hill-a"- i sam slegne ramenima
Jedan tanjir spustim ispred njega. Pogleda me upitno.
"Pravio si mi drustvo, uvek ostavljam hranu za one koji mi prave drustvo dok spremam hranu"- odgovorim
Spustim ostale tanjire na kolica, konobar dodje i odnese sve gostima. Okrenem se ka momku koji je do sada pricao samom, a sada odjednom ucutao. Na njegovom licu se vidi samo uzivanje.
"Sada vidim zasto te je pozvao. Ovo je previse dobro"- pokaze na prazan tanjira
Da, cutao je svo vreme dok je jeo, dok sam ja za to veme orala svo posudje koje sam uprljala.
"Vec si sve pocitila?"- pita kao da se probudio iz transa
"Jesa. Ne volim kada mi kuhinja ostae prljava. Drago mi je da ti se svidja"- pokupim tanjir i krenem da perem i njega
"Zezas me. Ovo bi se svidelo i ludima"- kaze ozbiljno
Nasmejem se i klimnem glavom.
"I sama volim da jedem ovo jelo. Uvek sam uzivala u njemu"
KAMU SEDANG MEMBACA
Ljubav na jednu noc, godinama
RomansaLjubav? Koliko nam je potrebno da shvatimo koga zapravo volimo. I da li to shvatimo na vreme, ili kada je vec prekasno. I kad shvatimo imamo li hrabrosti da priznamo, pa cak iako sa tom osobom delimo sve? Jasmin je devojka koje zna sta zeli od zivo...
