Njen spas -Završena-

Deveto poglavlje

"Jel pristala?", Mitke je nasmejano upitao kad se Lav pospano javio na telefon.

"Znaš li ti koliko je sati, jebote?", zarežao je.

"Ovde nema još deset, druže. I?"

Pogledao je u Ivanu i nasmešio se kad je video da ga gleda. Spustio je usne na njene i nežno je poljubio. "Jeste.", promrmljao je. "Šta se tamo dešava?"

"Slavišu su malopre pronašli, uz malu pomoć. Usput, Kalinić veoma često posećuje našeg ministra. Koji više nije ministar, od juče."

Lav se namrštio. "Smenili su ga?"

"Da, ako je verovati glasinama, mnogi ministri mu ne veruju i vlada se klima zbog njega. Druga stvar, idu izbori, on u ovom trenutku nikome ne treba."

"Dakle, kupuju vreme dok izbori ne prođu, posle će po starom, već viđeno. U redu. Da li su stigli ruski veštaci?"

"Kako si ti saznao za njih?"

Lav se nasmejao. "Alehandar mi je rekao."

"Stigli su, ali ne sumnjam da će ovi naši naći načina da ih izjebu."

"Videćemo, daćemo im šansu, u suprotnom krećemo sa planom. "

"Važi. Čujemo se, uživaj sad.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Lav je pogledao u Ivanu. "Probudio te je.", nežno je rekao.

Podlaktila se i pogledala ga. "Mhm, ali nije bitno. Zašto je zvao?", upitala je, dok je bila zaokupljena šaranjem po njegovim grudima.

"Igor je smenjen sa mesta ministra i da mi kaže da je Slaviša pronađen. Nadam se da će im to poslati dovoljno jaku poruku, pre nego što krenu na nas.", promrmljao je. Više su ga zanimali njeni dodiri, nego priča.

"Šta mu se desilo?", radoznalo je upitala.

Prevrnuo je očima jače je stegao uz sebe, pa je oborio na leđa i legao preko nje. "Ono što se desi svakome ko se usudi da me izda, lepotice."

"A to je?"

"Ivana..."

"Daj, radoznala sam. Šta mu se desilo?"

Frustrirano je uzdahnuo. Shvatio je da ona neće odustati, a sa druge strane on nije želeo da ona ikad shvati dokle je on spreman da ode. "Mrtav je."

Bledo ga je pogledala, a onda ga odgurnula i ustala, pa počela da se oblači. "Jel ti mene smatraš glupom?", prasnula je.

Zbunjeno je zatreptao. "Ne..."

"I sama znam da je mrtav, Lave. Pitala sam šta mu se desilo."

"Iskrvario je do smrti. Trebalo je poslati specifičnu poruku tvom očuhu, pa, ovaj..."

"Jebote, reci više."

"Odsekli su mu onu stvar.", promumlao je.

Uzdahnula je i sela do njega. "Misliš ti si to uradio?"

Sklonio je pogled. "Da..."

Slegnula je ramenima. "Znao je šta ga čeka, sam se odlučio na to.", promrmljala je, ustala i pružila mu ruku. "Hajde, idemo."

Pogledao je. "Gde, jebote?"

"Meni je vreme za trening, a pošto znam da me nećeš pustiti samu, ideš sa mnom."

"Daj, jebote, napolju je minus beskonačno i još nije ni svanulo. Nismo ni kafu popili.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Skuvaću kafu i onda idemo, može?"