Njen spas -Završena-

Peto poglavlje

"Probudi se, lepotice.", tiho je rekao i nežno je prodrmao.

Otvorila je oči i pogledala ga. "Šta se desilo, još nije svanulo?"

"Nije, tek je tri, ali za sat vremena stižemo u Pern."

Klimnula je glavom, ustala i obukla se. Sela je kraj prozora i zagledala se u mrak. Užasno ga je živciralo to što se povukla od kako je saznala da se rastaju uskoro. Uzeo je sliku i Baćuške koje mu je poklonila, stavio ih u torbu i duboko uzdahnuo. Voz je počeo da usporava, ona je uzela svoju torbu i krenula van. Primetila je da su jedino njih dvoje izašli na toj stanici. "Dobro veče, jeste li vi Lav?"

Lav je klimnuo. "Da, vi ste?"

"Dimitri me je poslao, ja sam mu rođak. Moj gazda ima helikopter, čim svane prebaciće vas do Ojmakona."

Lav je progutao. "U redu, gde možemo da se sklonimo do tad? Ne želim da se razboli."

"Budite moji gosti, moja žena će vam skuvati čaj, da se gospođica malo ugreje."

"Hvala.", tiho je rekao, uzeo je za ruku i poveo sa sobom.

"Upoznat sam sa gospođicinom situacijom, kao i moj gazda. On drži sve odavde do Ojmakona, neće mu promaći prisustvo Interpola, u slučaju da dođe, pa ćemo je prebaciti daje.", rekao je kad su došli u njegov stan.

Lav se namrštio. "Kakvu vi korist imate od toga?"

"Verovali ili ne, nikakvu, gospodine. Prijateljstvo sa moskovskim klanom je važnije nego trenutna korist. Ogromna lova se tu obrće."

"Razumem."

Pogledao je u Ivanu, ni reč nije progovorila od kako je probudio. "Jel gospođica dobro?", žena, koja je donela čaj, je zabrinuto upitala.

Ivana joj se osmehnula. "Jesam, ne brinite, samo sam umorna."

"Želiš li da odspavaš malo?", Lav je nežno upitao.

Odmahnula je glavom. "Ne, samo želim da što pre stignem u Ojmakon.", hladno je rekla.

Zabolelo ga je to, znao je da je svesna da će se tu rastati. "Možemo li negde da porazgovaramo nasamo, gospodine?"

"Naravno, bićemo u sobi, ako vam išta zatreba.", čovek je rekao i udaljio se sa ženom.

Lav je ustao, seo do nje na kauč i pogledao je. "Pričaj."

Progutala je, pokušavala je da uguši suze bar dok on ne ode. "Samo želim da se sve završi.", prošaputala je.

"Prestani da me lažeš.", zarežao je.

Pogledala ga je. "Mislila sam da će se nekako sve završiti dok ne dođe vreme da odeš.", prošaputala je.

Uzdahnuo je i privukao je u zagrljaj. "Završiće se, obećavam."

"Ti se odmah vraćaš nazad?"

Podigao joj je glavu i zagledao joj se u oči. "Moram."

"Znam."

"Želiš li da ostanem?"

Uzdahnula je. "Ne obraćaj pažnju na to, znam da se glupo ponašam.", prošaputala je.

"Ja želim da ostanem. I da te ljubim. I da šetam sa tobom."

Zagrizla je usnicu i pogledala ga. "Možeš li ostati još sutra uveče sa mnom?"

Klimnuo je. "Svakako ćemo tek tad stići tamo, neće moći da poleti noću. Zašto?"

Pocrvenela je. "Želim da probam sa tobom i ono do čega poljupci vode.", promucala je.