Njen spas -Završena-

Dvadeset četvrto poglavlje

"Kasne.", Gorica je uznemireno promrmljala.

Kalinić je pogledao u sat. "Ne kasne, za dva minuta treba da budu tu. Mi smo malo ranije stigli."

Klimnula je. Bila je užasno nervozna i uplašena. Predosećala je zlo. Vrata su se najednom otvorila i unutra su ušli Alehandar i Ivana. "Dobro veče.", Alehandar je mirno rekao.

Igor je pogledao u Ivanu i zlobno se iskezio. "Zar si zaista mislila da ćeš uspeti da se sakriješ od mene?", cinično je upitao i krenuo ka njoj.

Nadmeno ga je pogledala. "Zar si stvarno mislio da će moj otac i muž dozvoliti da vam ponovo padnem šaka?", arogantno je upitala.

Zastao je. "Molim?"

U tom trenutku je pogledala iza sebe, ka otvorenim vratima. "Uđi, ljubavi."

Prvi se pojavio Lav, prišao joj, a onda je privukao sebi i zagrlio je. Za njim su ušli Denis, Dimitri i Mitke. Gorica je vrisnula kad je ugledala Denisa. To više nije bio onaj Denis koga je poznavala. Gord stav, mržnja i prezir su isijavali iz njegovih očiju, a gledao je upravo u nju. "Dobro veče, Gorice.", mirno je rekao. Ćutala je. "Odvela si mi dete, otrgla si je od mene i šta si joj uradila? Zar si i na trenutak pomislila da bih je vratio i dozvolio da joj ponovo naudite?"

Igor je počeo da se povlači unazad. Okrenuo se i panično pogledao u Kalinića, koji je i dalje mirno stajao na svom mestu. "Pozovi svoje ljude, neka ih sve pobiju i..."

"Nema mojih ljudi, Igore. Nema nikoga više.", mirno je rekao gledajuži ga u oči.

"Izdao si me!", ciknuo je.

Kalinić je klimnuo glavom. "O ovom danu sanjam od trenutka kad sam bio ucenjen da biram između svoje sestre i svojih uverenja."

"Tvoja sestra je još uvek kod mojih ljudi."

"Nije više. Tvoji ljudi su mrtvi, a ona je na sigurnom."

Igor se okrenuo ka glasu. "Molim?"

Lav se osmehnuo. "Svi su mrtvi. Bićeš i ti, ali polako, nigde ne žurimo.", progunđao je i krenuo ka njemu. "Nemoj se okretati, niti pokušavati da pobegneš. Od mene još niko nije pobegao, pa nećeš ni ti.", rekao je, a onda pogledao u Kalinića. "Ti možeš da ideš. Nikad nas nisi video i nikad nisi bio ovde. Uskoro ćemo ti se javiti, ako Mirela bude želela da te vidi."

Kalinić ga je zapanjeno pogledao. Ovakvu milost svakako nije očekivao. "Hvala.", promucao je, pa pogledao u koverat u svojim rukama. "Možete li... Ovo je za Mirelu."

Lav je klimnuo glavom. "Zahvali se Ivani. Ceo dan nas je molila da ne ostavljamo Nikolu bez oca. Jebi ga, imam želju da ti otkinem muda, a onda te nateram da ih pojedeš, ali ja njoj ne mogu ništa da odbijem. Daj njoj taj koverat.", promrmljao je.

Kalinić je klimnuo glavom, pa prišao Ivani. "Hvala. Znam da nisam zaslužio. Možeš li..."

"Nisi, ali... Verovatno bih i ja sve dala za onog kog volim. Mogu.", progunđala je, uzela koverat, pa ga presavila i stavila ga u džep. Kalinić je klimnuo, pa brže bolje zbrisao.

"Tako, sad smo najzad ostali sami. Porodica je na okupu, nije li to divno?", Denis je sarkastično upitao. 

Gorica ga je uspaničeno pogledala. "Naterao me je, na sve me je on naterao.", panično je zacvilela.

"Lažeš! Ni na šta te nije naterao. Sećaš se, ti si me držala dok sam pokušavala da se otrgnem i odbranim?", Ivana je zasiktala i prišla joj. "Sad će biti obrnuto. Ja ću sedeti i gledati kako vas dvoje muče do same smrti. Vidiš njega, to mi je muž i jedva čeka da vam sve naplati. Možda, ali samo možda ga ubedim da bude blag prema tebi, ako mi daš odgovore na pitanja koja imam.", mirno je rekla i zapalila cigaretu. Počele su da joj prelaze u naviku.