Njen spas -Završena-

Jedanaesto poglavlje

"Gorice, sedi da porazgovaramo.", Igor je umorno rekao kad je stigao kući.

Gorica je klimnula i sela preko puta njega. "Šta ti je rekao Kalinić?"

Uzdahnuo je. "Taj neki, koji je odavao gde se Ivana nalazi je pronađen mrtav. Ugušen je sopetvenim penisom, Gorice. Kalinić misli da je to direktna poruka meni i kako ću proći. Takođe, ima dve teorije, ili se odnekle pojavio Ivanin pravi otac i krenuo u osvetu, ili je nekoga upoznala u teretani. Moraš mi reći sve što znaš o njenom ocu, Gorice, kako bi on mogao da proveri šta se desilo sa njim i kolika je mogućnost da je on taj koga tražimo."

Gorica je uzdahnula. "Zove se Denis Tasić. On svakako nije mogao sve ovo da izvede, nije sposoban za to, Igore. On je samo jedan običan čovek, bez novca, niti ikakve veze sa kriminalom."

"Kad si ga zadnji put videla?"

"Kad je Ivana bila beba. Tad sam pobegla i nikad ga više nisam ni videla ni čula."

"Znači, sigurna si da ovo nije on?"

Klimnula je. "Sto posto, ali neka proveri, više ništa ne znam."

"U redu, reći ću mu."

"Dobar dan, gospodine."

Mihajlo se okrenuo i ugledao dva muškarca u odelima ispred sebe. Pogledao je u mladića, kojeg je trenirao. "Napravićemo malu pauzu." Momak je klimnuo i otišao, a onda se Mihajlo ponovo okrenuo ka muškarcima. "Izvolite??"

"Gospodin Mihajlo Višnjić?"

Klimnuo je. "Ja sam."

"Inspektor Veselinović i Grbić. Možemo li da popričamo sa Vama?"

"Naravno, pođite sa mnom.", promrmljao je i poveo ih ka svojoj kancelariji. "Sedite, gospodo. Šta vas dovodi ovde?", upitao je kad su posedali.

"Vi ste bili dugogodišnji trener gospođice Ivane Tasić?"

"Da, jesam i spremao sam je za olimpijadu, na koju smo ove godine trebali da odemo.", mirno je odgovorio.

"Sa kim je Ivana sve imala kontakt ovde?"

"Samo sa mnom, gospodine. Uz nju su uvek išla dva momka iz obezbeđenja, sve i da je htela, nije mogla."

"U jednom trenutku joj je obezbeđenje ukinuto."

"Čak i tad je jedini kontakt održavala sa mnom, gospodine. Plašila se da je ipak prate i nije želelaa da izgubi ove treninge, kao jedinu slobodu koju je imala."

"Da li Vam se Ivana ikada požalila na bilo šta?"

Odmahnuo je glavom. "Ne.", slagao je. "Iako sam ja znao da nešto nije u redu, ona nikad nije pričala o tome."

"Kako ste znali da nešto nije u redu, ako je ona ćutala?", drugi je zajedljivo upitao.

"Iz nekih svojih razloga. Ja nisam samo trener po struci, nego i psiholog."

"Dakle, Vi verujete u krivicu ministra?"

"Oprostite, gospodine, ali kakve veze moje lično mišljenje ima sa svim? Na kraju, to je kao da ste me upitali da li verujem svojim sopstvenim očima, ili ministrovom PR timu.", bezobrazno je odgovorio. Nanjušio je da su ova dvojica Igorovi inspektori i jedino što je želeo bilo je da ih se reši.

"Dakle, Vi ne znate ko je mogao da je otme i sve ovo napravi?"

"Ne, godpodine, ne znam.  Jedino sa kim je ona imala još kontakt, bar koliko ja znam, su momci iz njenog obezbeđenja, koji su se često menjali. Niko više."

Klimnuli su glavama i ustali. "U redu, hvala Vam. Doviđenja.", promrmljali su i izašli iz kancelarije.

"Đavo vas odneo obojicu.", progunđao je za njima i vratio se svojim obavezama.