Njen spas -Završena-

Epilog

Stajala je u svom uglu i otresala rukama. Samo finale, a preko puta nje je stajala Ruskinja, za koju je Ivana još na samom početku rekla da će sigurno biti u finalu. Imala je neverovatnu tremu. Toliko je silno želela tu medalju, ali se nije zavaravala da će ovog puta biti tako lako. Ispratila je sve mečeve i videla je koliko je ova devojka preko puta nje u stvari dobra. Ponovo je otresla rukama, a onda je se oglasilo zvono za početak meča. Trema je u sekundi nestala, a zamenila ju je odlučnost da dobije ovu borbu. Naredne četiri runde je primala i zadavala udarce. Videla je da je Ruskinja u mnogo boljoj kondiciji od nje i shvatila da ovo mora da završi nokautom u sledećoj rundi, ili će izgubiti ovu rundu. Pogledala je u Mihajla. Klimnuo je glavom. "Završi ovo.", promrmljao je i pogurao je ka centru ringa. Duboko je uzdahnula, a onda svom snagom krenula da udara protivnicu, bez imalo milosti. Primetila je da je krenula da se zanosi, pa još jače počela da je udara. Devojka je pala, Ivana se odmakla i sačekala da sudija izbroji. Sudija ju je pogledao, a onda je uzeo za ruku i podigao je u vis. Ivana Martić, novi olimpijski šampion. U prvih par trenutaka od šoka i nije uspela da registruje, a onda je Mihajlo dohvatio,podigao je u vis i zavrteo u krug. "Znao sam da to možeš, mala!", nasmejano je rekao.

"Ja nisam.", rekla je i nasmejala se. Da, ovo je bio njen san, ali nikad ni na trenutak nije mogla da pomisli da će se zaista i ostvariti. Ponosno je stajala na tronu, dok se intonirala himna njene zemlje i pri uručenju nagrada. Najzad je sve bilo gotov, sišla je sa trona, a onda se zaletela u Lavovo naručje. "Uspela sam!"

Zasmejao se, povukao je za kosu i nežno je poljubio. "Ja sam znao da hoćeš, lepotice. Mada će te modrice malo teže da prođu."

Zasmejala se. "Moram priznati da je i više nego dobra."

Čestitali su joj i ostali, a onda su se okupili u jednom restoranu kako bi proslavili medalju i Ivanine pobede. Dva dana kasnije su se vratili u Krajkovac, koji su opsedali novinari, kako bi došli do što više informacija o novoj olimpijskoj šampionki. Tek su mesecima kasnije uspeli da ih se otresu i nastave svoj miran život. "Gde su Ivana i Lav?", Jovo je upitao tog snežnog dana, kad je ušao u kuću.

Stara žena ga je zabrinuto pogledala. "Onesvestila se, odveo ju je kod lekara. Toliki udarci nisu dobri, pričala sam im, ali ko mene sluša. I ti si ih branio. I ti!"

Jovo je uzdahnuo i seo kraj žene, pa je zagrlio. "Smiri se, matora. Verovatno je samo iscrpljena od svega. Možda i noseća."

Žena ga je pogledala. "Nemoj slučajno to da spominješ pred njom. Lav mi je rekao šta joj se sve desilo i da verovatno nikad neće moći da rodi."

Jovo se osmahnuo. "Šta znaju ludi lekari, matora. Kome Bog želi da da decu, ti će ih i imati. Ja mislim da naša Ivana hoće. Ona je to zaslužila.", promrmljao je i ustao. "Staviću kafu, da prekratimo vreme dok njih dvoje ne dođu."

"Nema potrebe za ovim, Lave, pobogu. Samo mi se zavrtelo u glavi, odmoriću dan, dva i to je to.", mumlala je dok je sedela na prednjem sedištu, a on kao lud vozio ka bolnici.

"Mislim da sam rekao da oko ovoga nema rasprave. Juče si imala meč i ne želim da razmišljam.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Koji si ti tvrdoglavi magarac ponekad. Nije mi ništa, valjda ja znam."

"Super, to nek nam potvrde i doktori."

"Nemoguć si."

Parkirao je automobil ispred niškog Kliničkog centra i pogledao je. "Možda, ali me i takvog voliš, zar ne?"

Nasmejala se. "Najviše na svetu. Hajde, idemo da ti dokažem da preteruješ.", progunđala je i izašla iz automobila. 

Izašao je i sam, a onda je uhvatio za ruku i poveo je unutra. Objasnio je šta se desilo i vrlo brzo su bili primljeni. "Prvo ćemo Vam izvaditi krv, kako bismo se uverili da niste malokrvni i trudni, a ukoliko tu sve bude u redu, poslaćemo Vas na skener glave. Da li je to ok?"