Njen spas -Završena-

Dvadeset peto poglavlje

"Hvala Bogu, pa ste došli. Jel gotovo?", Nikolina je upitala.

"Bog sa tim nema veze, sve je isključivo naša zasluga.", Mitke je nasmejano rekao, pa privukao ženu i nežno je poljubio.

Uzvratila mu je poljubac, pa prišla Ivani, pogledala je, a onda je povukla u zagrljaj. "Kako se osećaš?"

"Dobro sam, najzad sam zaista dobro.", tiho je rekla. Odvojila se od nje, pa pogledala u Mirelu, koja je sedela kraj oca, sa Nikolom u naručju. Prišla im je, pa sela na pod preko puta nje. "Ovo ti je on poslao.", promrmljala je i izvadila kovertu iz džepa. "Mislim da bi trebala da mu se javiš.", tiho je dodala.

Mirela ju je zapanjeno pogledala. "Živ je?"

Klimnula je glavom. "Donekle je bio i sam žrtva zveri, Mirela. Mislim da će ti sve biti jasno, ako porazgovaraš sa njim. I Nikoli treba otac. Kao što je i tebi potreban. I meni moj."

"Mislila sam..."

"Da ćemo ga ubiti? Ne mogu da poreknem da sam imao želju, ali je Ivana insistirala da ostane među živima."

Mirela se rasplakala i pogledala u oca. Uzdahnuo je, zagrlio je i pomazio je po glavi. "Razgovaraj, pa odluči. Kuća u kojoj si rođena ti uvek stoji na raspolaganju. Za tebe i tvoje dete."

Klimnula je, poljubila ga u obraz, pa ustala i pružila mu dete. "Želela bih da nasamo pročitam pismo."

Klimnuo je i uzeo dete od nje. "Pa, videćemo šta će mama odlučiti."

Ivana je uzdahnula. "Nadam se ispravno.", promumlala je, pa pogledala u Lava. "Kad krećemo kući?"

"Sutra popodne. Javio sam kevi i ćaletu da je sve u redu, da si dobro i da ćemo ostato ovde. Prvo, želim da te odvedem u naš stan, drugo kao Denisova ćerka ćeš dobiti maksimalnu zaštitu ruske države i njihovo državljanstvo, tako da ne mogu ovde da te maltretiraju bilo kakvim pitanjima, osim ukoliko ti sama ne budeš želela da odgovaraš. Zbog toga moramo u ambasadu. I najzad, ima neko kome sam obećao da će te videti čim to bude bezbedno."

Namrštila se. "Kome?"

Slatko ju je poljubio. "Videćeš."

Prevrnula je očima i slatko ga poljubila. "Jel daleko tvoj stan odavde?"

Odmahnuo je. "Par kilometara."

Ustala je i pružila mu ruku. "Svanulo je, idemo na jedno trčanje?"

Prevrnuo je očima, prihvatio njenu ruku i klimnuo glavom. Znao je da želi da iskusi slobodu i nije imao nameru da to propusti. "Gde ćete vas dvoje?", Dimitri je upitao kad ih je sreo u hodniku.

Nasmejano ga je pogledala. "Na trčanje do Lavovog stana."

Dimitri se nasmejao, privukao je sebi i poljubio je u teme. "Kad je budala, neka trči."

Lav je prevrnuo očima. "Do Niša, ako ona bude želela. Idemo li?"

Zaklimala je glavom, uzeo ju je za ruku i poveo je van. "Šta učini žena of čoveka.", Dimitri je nasmejano rekao za njima i zatvorio vrata.

Tri kilometara kasnije su bili u njegovom stanu. "Vau, podseća na onaj u Moskvi. Predivan je.", oduševljeno je rekla i okrenula se oko sebe.

Nasmejao se, zagrlio je sa leđa i slatko je poljubio u vrat. "Sve što ti se ne sviđa, menjaj."

Zasmejala se, okrenula se ka njemu i željno ga poljubila. "Sve mi se sviđa.", promrmljala je i spustila usne na njegov vrat. Zavukla je šake ispod njegove majice. Skinula ju je, prešla usnama po njegovoj ključnoj kosti, pa nastavila da se spušta poljupcima preko njegovih grudi i stomaka. Kleknula je, otkopčala mu pantalone, a onda ih svukla sa sve boksericama dole. Ud mu je već bio dignut i tvrd. Nežno je prešla šakom preko njega, a onda ga uzela u usta i duboko ga usisala. Glasno je zaječao. Nežno mu je navlačila koren i sve dublje ga uvlačila u usta. Pokušao je da je odvoji od sebe, ali ga je pogledala u oči i odmahnula glavom. Uvukao je ruku u njenu kosu, stegao je i jako se nabio u njena usta. Glasno je kriknuo i doživeo vrhunac. Polako ga je izvukao iz njenih usta, kleknuo kraj nje i nežno je pomilovao po usnama. "Zašto to radiš?", promuklo je upitao.