Od trena kada su se prvi put sreli ON je postao njena tajna, mračna fantazija, a ONA njegov trnoviti put ka sreći.
𝘚𝘵𝘢 𝘴𝘦 𝘵𝘰 𝘬𝘳𝘪𝘫𝘦
𝘱𝘰𝘥 𝘰𝘬𝘳𝘪𝘭𝘫𝘦𝘮 𝘯𝘰𝘤𝘯𝘦 𝘵𝘮𝘪𝘯𝘦?
𝘚𝘵𝘢 𝘵𝘰 𝘷𝘳𝘦𝘣𝘢 𝘪 𝘴𝘵𝘢 𝘴𝘮𝘦𝘳𝘢
𝘵𝘢𝘮𝘯𝘢 𝘴𝘦...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Taman sam se izgubila u vremenu i prostoru zbog osećaja koji mi je pružao poljubac sa njim, kada je gospodin naglo rešio da sve to prekine.
- Ne možemo ovo da radimo! Ovo je toliko pogrešno! - kaže zadihano i provuče nervozno prste kroz kosu, sklonivši se od mene.
- M molim? - gledam ga unezvereno i posve zbunjeno.
Zašto bi ovo bilo pogrešno za ime sveta?
- Otkud ti pravo da ovako nešto pomisliš, pa još i sprovedeš u delo?! - zagrmi na mene, prostrelivši me svojim dubokim, maslinastim zelenilom u očima.
- Izvini?! - i dalje ga posmatram u neverici. - Koliko sam upućena TI si mene poljubio! - sada mu već priđem odlučno, spremna za svađu, jer znam da ništa loše nisam uradila.
- Kako god, nisi mi smela tako prići! Nisi smela to da učiniš! - ne prestaje da urla, dok mu se nozdrve sve više šire usled besa.
- Ma nemoj? A zašto? Šta je toliko loše u tome?! Koliko vidim privlačnost među nama je obostrana!
- Zato što ja tako kažem! Nisi smela i tačka!
- Hej hej 'alo, muškarčino! Pazi kako mi se obraćaš. - priđem skroz do njega i ćušnem ga u grudi. - Sigurna sam da nisam ovo zaslužila. Ali ono što znam da zaslužujem jeste upravo objašnjenje svega ovoga otpočetka! Ko si ti, šta si, odakle si i zašto si se jebeno pojavio u mom životu?! - sada ja sevam na njega svojim rečno zelenim očima.
- Liana... - spusti ton, ali shvatim da mi ni sada ne planira odgovoriti ni na jedno od mojih pitanja.
- Šta ''Liana''? Šta?! Dokle ću više ostajati uskraćena za odgovore koji su mi prekopotrebni?
- Odgovoriću ti. Ali ne još uvek. Još nije vreme za to.
- Ma šta kažeš? - nasmejem se od muke. - A kada će doći to famozno vreme, je li? Kad na vrbi rodi grožđe? - podbadam ga, jer sam pukla načisto.
Ne mogu više da živim ovako...
- Doći će. Možda i pre nego što očekuješ. - nastavlja da mi odgovora smireno i time mi samo dodatno diže pritisak.
- Ha ha! Kako da ne! Želim odmah odgovore, ovoga trena, ili se gubi iz mog života i da te moje oči više ne vide! - uperim kažiprst u pravcu ulaznih vrata.
- Nema potrebe za takvim stavom, Liana. Zaista. - namršti se i produbi glas.
- E vala baš ima. Ili mi smesta reci ko si dođavola TI, ili se vuci odavde! Ne želim čekati više ni trena!
- Ne mogu...
- Opet on! - bacim ruke uvis od nemoći. - Zašto mi ne možeš reći ko si? Zašto?! - uporna sam i uporno testiram njegovu granicu strpljenja, jer je on moju već odavno prešao.
- Liana... - sklopi oči, te stisne vilicu i pesnice.
- Zašto Džejsone? Zaštooo?! - proderem se najglasnije moguće, unoseći mu se u lice.
