Od trena kada su se prvi put sreli ON je postao njena tajna, mračna fantazija, a ONA njegov trnoviti put ka sreći.
𝘚𝘵𝘢 𝘴𝘦 𝘵𝘰 𝘬𝘳𝘪𝘫𝘦
𝘱𝘰𝘥 𝘰𝘬𝘳𝘪𝘭𝘫𝘦𝘮 𝘯𝘰𝘤𝘯𝘦 𝘵𝘮𝘪𝘯𝘦?
𝘚𝘵𝘢 𝘵𝘰 𝘷𝘳𝘦𝘣𝘢 𝘪 𝘴𝘵𝘢 𝘴𝘮𝘦𝘳𝘢
𝘵𝘢𝘮𝘯𝘢 𝘴𝘦...
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Razjaren do kostiju zbog onoga što se prokletnik usudio učiniti, uputio sam se kod Džulijana samo da ga obavestim kako ću odmah sada presuditi tom nižem obliku života, tom bolesniku, tom izopačenom kurvinom sinu. U tom trenu krv mi je toliko ključala u žilama da me apsolutno nije zanimala ni borba niti išta drugo. Jedino što sam želeo bilo je da ubijem krvnika jednom zasvagda, pa makar i po ceni sopstvenog života.
Naravno, ne bih o tome ništa govorio našem vođi, ali morao sam. Morao sam, jer jedino on zna gde mogu pronaći onog nesrećnika.
- Ne budi lud, a ni glup toliko Džejsone! Ezekielovi ljudi će te obezglaviti pre nego što i pomisliš da si mu dovoljno blizu. Zar ne vidiš na šta su sve spremni? Oni ne mogu ući ni u čiju kuću, a ti ljudi su ubijeni u svom domu. To znači da su potplatili nekog čoveka da obavi njihov prljav posao. Zato stani i dobro razmisli pre nego što napraviš neku glupost. Nemoj me na taj način razočarati momče! Ne ti! - ustremi se Džulijan na mene čim sam mu rekao šta želim uraditi.
- Moram makar da pokušam Džulijane. Nedužni su stradali!
- A čija je to krivica, je li? Ko je nastavio svoj odnos sa ljudskim bićem iako smo ga kaznili? Zar ti nije prošlo kroz tu ludu glavu da će pre ili kasnije učiniti tako nešto toj jadnoj devojci?
- Jeste, u redu! I znam, moja je krivica! Ali baš zbog toga i želim zadovoljiti pravdu tako što ću lično ubiti kretena. Stoga te molim reci mi gde se krije? Ispod koje stene je zavukao onu njegovu ljigavu facu?!
- Ne dolazi u obzir! Ne pada mi na pamet da te svesno pošaljem u sigurnu smrt! - lupi šakom o sto, sevajući bledunjavim očima na mene.
To me još više razbesni, ali se ipak suzdržim od bilo kakvog daljeg nasilničkog ponašanja. Džulijan to nije zaslužio, jer je uvek bio tu za mene i povukao me sa ruba provalije kada sam hteo okončati vlastiti život. Tako da na kraju samo stisnem pesnice i zube, te napokon sednem u fotelju koju mi je ponudio još kada sam došao.
- Tako je već bolje. Smiri se kako znaš i umeš i gledaj što više da se nađeš Liani sada. Tako ćeš joj biti od najveće pomoći. - priđe mi i zaustavi se tik ispred mene.
- A za osvetu ne brini. - položi dlan na moje rame i stegne ga. - Znaš i sam da se ona služi hladna. Svako od tih bruka za naš rod dobiće baš ono što zaslužuje. Samo je još pet dana to njihovog sudnjeg časa. Imaj to na umu, pa svu tu nakupljenu negativnu energiju i srdžbu iskoristi u datom momentu. A do tada budi uz svoju dragu i ne brigaj po mnogo.
Ove njegove reči umirile su me kao nekom magijom dok si rekao ''keks'', te sam mu se uljudno zahvalio i uputio svojoj kući.
Tamo ću sačekati Lianin poziv, a onda ću otići po nju i sviti je u svoje naručje, braneći je od sveg zla koje na ovom svetu postoji.
---
DVA DANA KASNIJE
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
