NISAM TO ŠTO MISLIŠ

𖤍 23. 𖤍

Znao sam da će kad-tad doći na red i to da ispričam Liani sve o svom životu pre nego što sam postao lovac i kako sam zapravo to postao. Ali ni slutio nisam da će me ovoliko pogoditi sećanje na Milu i Brajana. Međutim, iako će oni zauvek ostati najlepša uspomena iz moje prošlosti, sada je sve to iza mene i vodim jedan sasvim drugačiji život.

Jer sada je pored mene ona. Liana Livingston.

Devojka zlatne kose, avanturističkog duha i čistog srca. Devojka koja me je od samog starta privukla k sebi, nekom svojom neopisivom energijom.

Devojka zbog koje ponovo osećam iskrenu radost u srcu i duši...

- Khm! Zanimljiva životna priča, zaista. I dirljiva, pre svega. - oglasi se kada sam završio svoje izlaganje. - Ali još uvek mi nije jasno sve u vezi sa lovcima. - nakrivi glavu i napući one svoje senzualne usne.

I eto je.

Nakon samo par sekundi mira i tišine, nastavlja po svome sa ispitivačkim duhom nekog inspektora.

Hahah! Ali neka je. Baš takva mi je i privukla pažnju. Pametnica moja. Moja zlatokosa...

Nešto više od pola sata kasnije, objašnjavao sam joj odakle Džulijanu toliko novca da nas sve isplaćuje i da nam obezbeđuje lagodan život. Istina je da ni ja sam ne znam otkud mu to sve, ali znam da poseduje dosta nekretnina, pa mu valjda otuda dolazi i sav taj novac. Na kraju krajeva, zar nije logično da se neko snađe finansijski nakon više od 200 godina života na ovom svetu? Ako u tom periodu nije skapirao kako da zaradi, ja ne znam kada bi onda trebalo. Kako god, to je njegova stvar i nijedan lovac mu se ne meša u to.

- Dobro gospodine. Lepo je što vas vođa snabdeva svime i svačime za pristojan život, ali jedna stvar neka ti bude jasna. Sada kada si sa mnom u vezi možeš slobodno zaboraviti na onu javnu kuću, koju vam je dragi Džulijan obezbedio radi zabave! - prostreli me pogledom, dok je ja najpre gledam zbunjeno, a potom pokušam da ne puknem od smeha, jer mi je beskrajno simpatična ovakva.

Ljubomorko moj mali.

- Naravno. To se podrazumeva, zlatokosa moja. - osmehnem joj se i ustanem, krećući se ka njoj. - Nisam ni tražio tamo takvu vrstu zabave otkada sam tebe upoznao. - uhvatim je za ruku da i ona ustane, te je pripijem uz svoje grudi i obuhvatim joj rumene obraze.

- Ti si me samo jednim svojim pogledom začarala, da mi nijedna druga više nikada nije pala na pamet. Znaš? - šapnem joj na usnama i odmah osetim kako blago zadrhti od tih mojih reči i dodira.

- Bolje bi ti bilo da je tako. - kaže mi tobož' prkosno, hvatajući me oko vrata i spajajući nam usne u strastveni poljubac.

Odmah joj uzvraćam, pakleno željan ponovnog vođenja ljubavi sa njom. Svom tako nežnom i ljupkom, a istovremeno divljom i vatrenom. Šaram rukama po njenom savršenom telu, dok nam jezici vode borbu za prevlast, a glasno dahtanje sve više uzima maha.