Od trena kada su se prvi put sreli ON je postao njena tajna, mračna fantazija, a ONA njegov trnoviti put ka sreći.
𝘚𝘵𝘢 𝘴𝘦 𝘵𝘰 𝘬𝘳𝘪𝘫𝘦
𝘱𝘰𝘥 𝘰𝘬𝘳𝘪𝘭𝘫𝘦𝘮 𝘯𝘰𝘤𝘯𝘦 𝘵𝘮𝘪𝘯𝘦?
𝘚𝘵𝘢 𝘵𝘰 𝘷𝘳𝘦𝘣𝘢 𝘪 𝘴𝘵𝘢 𝘴𝘮𝘦𝘳𝘢
𝘵𝘢𝘮𝘯𝘢 𝘴𝘦...
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
Već sam se uzvrpoljila i shvatila da ću debeljku verovatno delovati sumnjivo, te ispalila prvo što mi je palo na pamet.
- Ne znam ništa! Nikada ga nisam videla u svom životu. - odmahujem glavom, dok osećam kako mi se svaka dlačica na telu podiže od prisustva ovog čoveka.
- Jesi li sigurna u to? - odmeri me procenjivačkim pogledom od čega se dodatno prestravim.
- Da, sigurna sam. - odgovorim sada već totalno ozbiljno, klimnuvši glavom.
- Dobro. Nadam se da si svesna kako ne bi bilo pametno mene da lažeš.
O Bože! Šta je ovo više? Šta se to događa kada me svako malo spopadaju ovakvi frikovi?
- Ja čak ni ne znam ko ste Vi gospodine. Ali ako je sve što ste hteli od mene samo to pitanje na koje sam Vam iskreno odgovorila, onda verujem da bi najbolje bilo da sada napustite ovo mesto.
- Da... Najbolje bi bilo. - uzdahne, ne prestajući da me odmerava. - Vidimo se onda lutko. Možda pri našem sledećem susretu ipak budeš imala neku informaciju za mene. - kaže sa zlokobnim prizvukom u svom glasu i napokon izađe iz ordinacije.
A ja napokon prodišem.
- Sranje Džejsone! U šta si me ovo uvalio? - komentarišem naglas, srušivši se u svoju stolicu, jer su me noge najzad izdale.
U kakav mi se ovo krimi-horor film život pretvorio? Ko si svi ovi ljudi i odakle više iskaču preda mnom?
Uh, još samo par hiljada pitanja na koja memam odgovore, upravo je dodato na moju listu.
Ma što da ne vasiono? Samo navali! Tu je Liana Livingston za svaku čorbu koju si ikada zakuvala!
...
I danas je zbog prispeća novih sredstava trebalo da ostanem produženo, ali nakon onog debelog lika jednostavno se nisam usuđivala. Dogovorila sam se sa Kijom da umesto ostajanja do kasno, obe dođemo ovde u subotu i odradimo taj popis i raspodelu inventara. Pristala je, hvala Bogu, bez postavljanja nepotrebnih pitanja, tako da sada obe zatvaramo ambulantu i polazimo kući.
- Vidimo se sutra Lili. - kaže, mahnuvši mi i polazeći ka svom autu.
- Vidimo se. - odgovorim joj, i sama se krećući ka svom.
Međutim, kako je njen bio parkiran bliže, ušla je prva, startovala motor i odvezla se pre nego što sam ja i stigla da otključam svoje vozilo. A onda, kako je ona zamakla iza prve krivine, tako je mene obavio veo noćne tame, prošarane treperećim svetlom lampiona. A tu je bio i usamljeni talas tišine. Ništa se u ovoj nedođiji trenutno ne čuje i ne vidi. I nije mi prvi put da se ovde nalazim potpuno sama, ali jeste prvi put kako mi čitavo ovo mesto i šira okolina deluju krajnje sablasno.
Terajući crne misli iz svog uma, kliknula sam dugme i otključala auto. I tek tada jeza je prostrujala čitavim mojim telom kao onda kada mi je nepoznati čovek ušao u automobil. Isto kao i tada osetila sam iznenadni nalet hladnog vazduha, a vetra nigde nije bilo.
