Od trena kada su se prvi put sreli ON je postao njena tajna, mračna fantazija, a ONA njegov trnoviti put ka sreći.
𝘚𝘵𝘢 𝘴𝘦 𝘵𝘰 𝘬𝘳𝘪𝘫𝘦
𝘱𝘰𝘥 𝘰𝘬𝘳𝘪𝘭𝘫𝘦𝘮 𝘯𝘰𝘤𝘯𝘦 𝘵𝘮𝘪𝘯𝘦?
𝘚𝘵𝘢 𝘵𝘰 𝘷𝘳𝘦𝘣𝘢 𝘪 𝘴𝘵𝘢 𝘴𝘮𝘦𝘳𝘢
𝘵𝘢𝘮𝘯𝘢 𝘴𝘦...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Iako sam isprva bila iznenađena i zaprepašćena saznanjem da sam ja zapravo naslednica prvobitnog lovca na duše, ipak mi je na kraju bilo drago zbog toga. I bila sam srećna što sam uopšte naterala Džejsona da me dovede ovde.
I naravno, bila sam srećna što je u ovako bitnom trenutku baš on pored mene...
Džulijan nas je nakon pripremljene prostorije za ritual odveo tamo i njih sve postrojio sa strane, a mene postavio da stojim pokraj neke bakarne posude ispod koje je gorela vatra.
- Jesi li spremna, kćeri moja? - upita me kada stane naspram mene, držeći srebrni nož u ruci.
- Jesam... - izustim uzbuđeno.
- Da počnemo onda.
I sve se odvijalo baš onako kako mi je Džejson ispričao. Najpre smo u posudu ubacili predmete koje sam donela od majke i oca. Od oboje sam uzela njihove venčane burme, koje sam im skinula sa ruku pre nego što sam ih sahranila. Potom je Džulijan posekao svoj desni dlan i izgovarao reči na nekom meni nepoznatom jeziku, a onda je to isto uradio i meni. Rez je bio mali i gotovo bezbolan, tako da ga praktično nisam ni osetila.
Nakon toga rukovali smo se tim dlanovima, dopuštajući da nam se krv međusobno pomeša, a zatim spalili posekotine vrhom vatre koja je buknula kada su se burme otopile. To me je, moram priznati, ipak zabolelo malo više od očekivanog, ali sam istrpela.
Sada sam i zvanično postala lovac na duše i to je ono što mi je bilo najbitnije.
- Gotovo je mila moja. Dobrodošla u naše redove. Nadam se da ćemo ispuniti tvoja očekivanja. - obrati mi se Džulijan s toplinom u glasu, dok mi jedan od njegovih ljudi previja opekotinu na dlanu.
- Hvala Vam... Vrhovni vođo... - odgovorim mu nespretno, jer jednostavno ne znam kako da ga oslovljavam.
- Hah, a ne kćeri moja. - nasmeši se. - Prvo, nemoj mi persirati. A drugo, možeš me slobodno zvati ''deda''.
Na to ga samo pogledam, pozitivno iznenađena, pa usmerim pogled u Džejsona koji mi pritom klimne glavom i odmah shvatim da to znači kako je najbolje da poslušam Džulijana.
- U redu. Hvala ti, deda. - osmehnem se sada ja njemu, a on me povuče u zagrljaj.
Bože, toliko mi je sve ovo čudno i novo da ne mogu rečima opisati svoja osećanja u ovom trenu...
- Eh, sada nam preostaje još samo da te upoznamo i predstavimo tvoju titulu i ostalim lovcima. - kaže deda kada se odvoji od mene.
- Svene, pošalji obaveštenje svima o hitnom sastanku u vili večeras. - naredi riđokosom momku, a ovaj ga bez pogovora posluša.
- A vas dvoje sada napokon možete malo odmoriti. - potapše Džejsona i mene po ramenu, pa pogleda u njega. - Odvedi je slobodno u svoju odaju. Ako se još uvek sećaš gde je, s obzirom na to da dugo nisi ovde boravio. - zadirkuje ga.
