Od trena kada su se prvi put sreli ON je postao njena tajna, mračna fantazija, a ONA njegov trnoviti put ka sreći.
𝘚𝘵𝘢 𝘴𝘦 𝘵𝘰 𝘬𝘳𝘪𝘫𝘦
𝘱𝘰𝘥 𝘰𝘬𝘳𝘪𝘭𝘫𝘦𝘮 𝘯𝘰𝘤𝘯𝘦 𝘵𝘮𝘪𝘯𝘦?
𝘚𝘵𝘢 𝘵𝘰 𝘷𝘳𝘦𝘣𝘢 𝘪 𝘴𝘵𝘢 𝘴𝘮𝘦𝘳𝘢
𝘵𝘢𝘮𝘯𝘢 𝘴𝘦...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Raskomoti se ti, a ja idem da se presvučem u nešto prikladnije za trening. - obratim se Liani čim smo stigli u moju vikendicu.
- Okej. - kaže mi mirno dok razgleda oko sebe kao da je prvi put ovde.
Opasan je detaljista i ništa ne može promaći njenom oštrom oku. Zbog toga sam donekle i želeo što pre da odem iz njene kuće juče, jer sam sasvim siguran da me je ulovila svaki put kada sam je kao som odmeravao proteklih dana.
Ali šta sam drugo mogao kada se tako oskudno obučena šetala preda mnom? Muško sam, jebiga.
Osim toga, ona zanosno izgleda čak i kada je zakopčana do grla, a kamoli kada na sebi ima samo neko parčence satena koje naziva spavaćicom...
...
- Pa? Jesi li spremna za prvi trening? - upitam je kada se vratim kod nje u dnevni boravak.
- Khm! - zagrcne se vodom kada me ugleda na vratima. - Ma da li me to oči varaju, ili veliki Džejson Blekvud na sebi trenutno ima... Trenerke? - odmeri me sasvim providno odozdo nagore.
- Ha-ha. Jako smešno. Pa neću valjda u pantalonama i košulji da te podučavam borilačkim veštinama?
- Ne... Ali prosto sam zaprepašćena što u svom garderoberu imaš i taj komad odeće. - ne prestaje da se smeška.
- Veruj mi, ne želiš da znaš šta sve ja imam u svom garderoberu. - promumlam više za sebe.
- Molim? - podigne obrve.
- Ma ništa. Kažem lep dan, sunce sija. Dakle? Počinjemo?
- Hm. Da. Možemo. - odgovori, gledajući me sumnjičavo i priđe do mene. - O kojoj borilačkoj veštini je reč?
- Kung fu. Za početak. Kasnije ćemo se dotaći i ostalih.
- U redu. Spremna sam.
- Odlično. Idemo onda. - pođem ka vratima.
- Idemo gde?
- Iza kuće. Tamo je malo veći brisani prostor, iliti idealno mesto za trening. Hajde. - pokažem joj glavom prema izlazu.
- Oh, tako znači. U redu. Idemo. - zabaci kosu preko ramena i prođe pored mene.
Hah, e baš da vidimo da li ću zažaliti što sam na ovo pristao.
...
Pola sata kasnije i već se umorila. Ali žilava je, to moram priznati. I ono što je najbitnije ima veliku volju i želju da nauči. To mi se posebno dopada kod nje. Za živo čudo ćutala je sve vreme dok sam joj pokazivao poteze, a bio sam ubeđen da će me i tada propitivati kao što to obično radi.
Ali i ovoga puta me je iznenadila.
Lepo. To znači da zna kada je nešto važno u pitanju da je fokus najbitnija stavka. A razgovor bi nas samo odvlačio od treninga.
