NISAM TO ŠTO MISLIŠ

𖤍 25. 𖤍

TRI NEDELJE KASNIJE

Već neko vreme sam kod Džejsona i zaista nam super ide ovaj život udvoje. Uspostavili smo određenu rutinu, po kojoj me on svuda odvozi i dovozi, samo da nigde ne idem sama. I moram priznati da sam se brzo navikla na to. A kada smo kući ljubimo se stalno, mazimo i pazimo. Uporedo sa tim dosta i treniramo, a ja sam presrećna što mi kung fu odlično ide. Stvarno nam je baš lepo zajedno.

Sa Sienom se redovno čujem i viđam, kao i ranije, i to uglavnom ovde u Džejsonovoj vikendici.
Baš je danas svratila kod nas i ostala skoro čitav dan. Zbog toga se ponovo susrela sa Blejzom, ili kako ona voli da ga zove ''svojim spasiocem'', jer je došao kod Džejsona kako bi mu zamenio neki deo na Harliju.

Iz priče sam shvatila da je on taj njegov prijatelj koji mu je onomad popravio kamionet.

Dečko je stvarno nadaren za mehaniku i za razliku od moje pitome zveri, večito je nasmejan i dobro raspoložen. Ja sam zbog Džejsona, a i onih zlih lovaca mislila da svi oni nose crno i ne znaju za pojam ''osmeh''. Ali Blejz je sušta suprotnost svima njima.
Verovatno jer je najmlađi. Postao je lovac sa samo 28 godina i kao da je zbog toga zadržao onaj mladalački osmeh, mio pogled i čisto srce. Po njihovim godinama on sada ima tek 30, dok bi po ljudskim imao mnogo više. Jer koliko sam ja shvatila Džejsona, jedna njihova godina je zapravo 13 naših.

Neverovatno...

Elem, njih dvoje, Siena i Blejz sreli su se kod nas po prvi put otkako joj se desilo ono sa Dorijanom. A Džejson i ja smo povodom toga pripremili večeru za četvoro, tako da smo se svi zajedno družili iz smejali uz hranu i piće. Osim smeha i dobre zabave, moje oštro oko uočilo je još nešto za vreme večere.

Blejz je kao omađijan pratio svaki Sienin pokret...

I bilo mi ga je nekako žao zbog toga, jer ona ni najmanje nije obraćala pažnju na njega.

Šteta. Bili bi baš lep par...

I čim smo ih ispratili iznela sam Džejsonu svoje sumnje.

- U pravu si. I ja sam to primetio. Hah, klipan mali. Našao u koga da se zagleda. Pa Siena bi ga pojela za doručak! - nasmeje se, odmahujući glavom.

- Ne mora da znači. Ja mislim da bi bili baš super par. Kao ti i ja... - pogledam ga ozbiljno, i tek tada mi sine u glavi pitanje koje se do sada nisam još zapitala.

- Niko ne može biti kao ti i ja, zlatokosa. Mi smo posebna mustra. - nastavlja uz osmeh, ali meni ni najmanje nije do smeha sada.

- Khm... Ovaj, Džejsone? - jedva prevalim preko usana, bojeći se odgovora na pitanje koje mu planiram postaviti.

- Šta je bilo? Šta ti je sad odjednom? - uozbilji se i on, te mi priđe i pomiluje me po obrazu.

- Nešto mi je tek sada palo na pamet. I uopšte mi nije jasno kako se ranije nisam toga setila...