Rose

Chapter 11.

- Rose -

"Hmm, mogu reći da si me zainteresovao sada. Svrati po mene poslije šest." - odgovorila sam sa osmijehom na licu. Izaći napolje sa Liamom činilo se ispravnim i imala sam osjećaj kao da bi me to moglo uistinu oraspoložiti. Radovalo me je što je Liam odlučio zanemariti svoju drugu stranu, pa barem na kratko i stvarno sam željela ići, ali nisam željela da izgleda kao da sam kao patetična, zaluđena djevojka, koja je jedva dočekala da je neko poput Liama pozove u šetnju. Obukla sam ono uobičajno, farmerke, običnu majicu i starke. Moja kosa sada je bila u prilično opuštenim valovima, sa obzirom da su se kovrdže koje sam napravila jutros gotovo raspale. 

Iako mi Liam nije odgovorio na poslednju poruku, očekivala sam ga i ugurala mobitel u džep. Već je prošlo šest, a nije ga bilo. Svejedno, nisam željela izaći na terasu i čekati ga, radoznale komšije bi imale o čemu pričati narednih dana, pa sam ostala u kući. Nisam željela zvučati očajno, ali sam polako gubila strpljenje. 

"Planiraš li se pojaviti?" - stisnula sam 'pošalji'  prije nego je moj mozak imao vremena odgovoriti me od toga. 

Nisam trebala pristati. Samo dajem Liamu još municije, kao da želim da me nastavi povrijeđivati. Ovoga puta sam sama sebi kriva kad sutra počne iznova da me omalovažava. Ne znam zašto sam pomislila da se bilo šta može promijeniti. Ljudi se ne mijenjaju, to sam naučila na teže načine. A za ono da uče iz sopstvenih grešaka takođe nisam sigurna, jer sam ja svoje greške ponovila, po drugi put. 

Kad je prošlo sedam, bilo mi je drago što se nisam previše trudila oko sređivanja, samo bih se još više razočarala. Što je vrijeme više odmicalo, sve više sam razmišljala o tome koliko sam bila glupa što sam na sekundu povjerovala Liamu. Kupio je moje povjerenje kada me je odbranio i dok god sam mislila o tome, nisam se istinski mogla naljutiti na njega, a voljela bih. 

Možda sam ja kriva. Očekivala sam previše od njega, a kad ljudi očekuju previše, često se razočaraju i budu povrijeđeni. Mislim, to što se nije pojavio večeras nije bila toliko velika stvar, ali sam se svejedno osjećala poniženo. Kad sam opet pogledala na sat, prošlo je osam. Željela sam da mu napišem da je bezobziran, željela sam da zna kako sam ljuta (u stvari nisam), ali suzdržala sam se. Nisam mogla dopustiti sebi da mu pošaljem još jednu poruku, pa sam se popela na sprat, ostavila mobitel daleko od sebe, kako ne bih došla u iskušenje, obukla pidžamu i spremila se za gledanje filmova ostatak noći. Tada je u moju sobu ušetao Cameron.

"Hej," promrmljao je, proučavajući moj izraz lica, radoznalo. On nije znao za moje planove, pa propale planove. "Šta radiš?"

"Hej, Cam," progunđala sam, tražeći neki film koji još nisam gledala. "Tražim neki interesantan film, želiš li mi se pridružiti?" 

"Oh, rado!" Nasmijao se i krenuo prema meni, kada sam ga zaustavila. "Samo dok u pitanju nije Nikolas Sparks, ili tako nešto."

"Naravno, ali naakon," napravila sam kratku pauzu, "što nam napraviš kokice." Oboje smo se nasmijali, a Cameron je prevrnuo očima napuštajući sobu.

-

Kad sam se sutradan pojavila u školi i zapazila Liama, primijetila sam modricu na njegovom licu, ali sam odlučila protiv toga da mu priđem i raspitujem se o tome kako je proveo noć. Umjesto toga, prošla sam pored njega kao da ni ne postoji, trudila sam se biti što hladnija, kao da su svi oni naši 'prijateljski'  razgovori, ako bi' ih mogla tako nazvati, bili izbrisani iz moga sjećanja. Nisam oklijevala ni sjesti kraj njega, ponašajući se kao da u stvari sjedim sama. Liam je za mene, ostatak dana, predstavljao duha, pojavu na koju ja apsolutno nisam obraćala pažnju, ali ipak nisam mogla, a da ne osjetim njegov pogled na sebi u toku dana. 

Nakon što se škola završila, a ja krenula kući i zaustavio me poznat glas, imala sam osjećaj kao da se film od juče opet ponavljao, samo što to ovoga puta nije bila Sarah, već Liam, i samo što ja ovoga puta nisam planirala slušati njegove izgovore.

- Pripovjedač -

"Rose?" Nije sumnjala da je tamo, da stoji odmah iza nje i posmatra je. Ali baš zbog toga, nije se ukipila, samo je nastavila hodati, nastavljajući sa onim šta je radila tokom čitavog dana. Ono što nije očekivala je to da će Liam u stvari, krenuti za njom i zaustaviti je. Kad je osjetila njegovu ruku koja se omotala oko njene, spriječavajući ju da ode, okrenula se i ljutito ga pogledala u oči.

"Šta hoćeš?!" Drsko ga je pitala, pokušavajući da što manje obrati pažnju na gadnu modricu koja je obojila njegov, pomalo natekao obraz.

"Vidi," uzdahnuo je, "ne moraš da mi vjeruješ, ali sinoć mi je nešto iskrsnulo. Vidio sam poruke veoma kasno i pretpostavio da me više ne čekaš -"

"Dobro si pretpostavio." prekinula ga je.

"Saslušaj me," bilo je to više naređenje, nego molba, a to se nije nimalo svidjelo Rose. "Žao mi je što se nisam pojavio i što nisam odgovorio, ali imao sam svoje razloge i ne očekujem da ih razumiješ, jer nisi tip djevojke koji bi razumio tako nešto." Rose ga je prostrijelila pogledom. U stvari je uspio da je naljuti.

"Da?" upitala je, ljutito. "Jer nisam kao Sarah? Ne mogu razumjeti i oprostiti kada neko ide okolo i ubija ljude bez oklijevanja? Pa da, možda zato što i dalje imam mrvu zdravog razuma," istrgnula je ruku iz njegove kada je osjetila kako stisak ojačava i napravila je nekoliko koraka unazad kada je primijetila da je sada i on ljut. "Nije kao da mi je stalo, ionako nisam očekivala ništa više od tebe. Naprotiv, iskreno bih se iznenadila da si se pojavio. Tvoje 'manje kretensko ponašanje'  je u stvari još gore od tvog pravog kretenskog ponašanja." Promrmljala je, prisjećajući se njegove poruke od sinoć. Otvorio je usta u želji da nešto kaže, ali još jednom ga je prekinula. "Doviđenja, Liam." 

"Rose!" viknuo je, a ona je zadrhtala, no već je odlučila da neće stati i da je ništa neće zaustaviti da ovoga puta pobjegne od Liama. Ubrzala je korak, ali čula ga je iza sebe. Bez obzira što je već trčala najbrže što je mogla, on je bio brži. 

Ljutnja, kajanje i ta nevjerovatna privlačnost koju je u tom trenutku osjećao prema Rose, natjerala je Liama da uradio ono za šta je mislio da nikada neće. Zgrabio ju je za ramena, okrenuo prema sebi i poljubio je. Rose je, nakon što je iznenađeno razrogačila oči, na kratko zažmirila i prestala da se odupire, osjećajući val stranih osjećaja koji su samo dolazili i dolazili, dok je osjećala njegove usne na svojima. Njene ruke našle su se u njegovoj kosi i pronašla je sebe kako uživa, kako joj koljena podrhtavaju dok se polako prepuštala njemu, ali nakon što je njen mozak shvatio šta se dešava, naglo se odmaknula i zaboravljajući na modricu na njegovom licu, udarila ga je po istoj. 

______

ŠTA?

Kraći nastavak, ali vrijedan čekanja. Bar mislim. 90% nastavka se vrti oko Rosiama. Napokon ste (malenim dijelićem) dobili ono što ste htjeli. Ipak, nemojte pomisliti da će se Rose prepustiti Liamu u narednim nastavcima kao što mu se prepustila sada. To je, za nju, bio trenutak slabosti. Sada kreću usponi i padovi. Uskoro očekujte povratak Elanis i Zayna, a i dalje imamo misteriju zvanu Liamova modrica koju moramo riješiti. 

I da, imamo nešto novo, a to je Roseina perspektiva! Zanima me želite li još toga i sviđa li vam se ili ne?

Nastavak očekujte uskoro. U iduću nedelju idem u Novi Sad, pa ću se potruditi da do tada postavim još jedan dio. I da, ako ima neko iz Novog Sada, stvaaaaaaarno bih voljela da se javi pa da se možda nađemo. 

Očekujem komentare za ovo. Zaista im se radujem. Zanima me šta mislite o ovom. Ovo mi je, ipak, jedan od omiljenih nastavaka do sada.

Volim vaaaaaaaaas