Rose

Chapter 12.

Zbunjenost nije napuštala Rose čak ni onda kada je ušla u svoju sobu i bacila se na krevet. Nekoliko sekundi je ležala samo tako, sa glavom u jastucima, a onda se uspravila i lagano prešla prstima preko usana koje su prije nekoliko minuta ljubile Liamove, prisjećajući se šta se desilo nakon što ga je ošamarila...

-

Sa njegovog lica, čitala je samo jedno : bol, mada nije mogla zaključiti je li psihička, zbog toga što se odmakla ili fizička, jer ga je udarila po ozlijeđenom obrazu. "Naposlijetku, zašto bi on osjećao psihičku bol ako ga je odbila?", pomislila je, "Ionako mu nije stalo."

"N - nemoj da bi se usudio da mi priđeš," mrmljala je, i dalje pokušavajući da shvati šta se to do vraga, upravo dogodilo. "Ikada više." Naravno da nije tako mislila, ali dešava se da, kada su ljudi ljuti ili šokirani, kažu stvari koje ne misle. Poslije se, svakako, pokaju. 

Nije odgovorio. Ćutao je i posmatrao je, bezizražajnog izraza na licu.

Nije ga se plašila. Osjećala se kao da nije postojalo više ništa što bi mogao da joj uradi, a bila je čvrsta pri odluci da ga zauvijek isključi iz svog života. Zato se i okrenula, i ovoga puta, uspjela u pokušaju da ode od Liama.

-

"Zašto je to uradio?", pitala je samu sebe u mislima. 

Toliko pitanja, a odgovore na njih mogao je dati samo on. Zašto je otkazao šetnju, zašto me je poljubio... Šteta što je Rose bila veoma čvrsta pri odluci da se kloni Liama, makar to i značilo da nikada ne dobije odgovore na pitanja.

A on? Prije svega, ponos mu je bio zgažen. Odmakla se, ošamarila ga je, tek tako je zanemarila činjenicu da mu je u jednom trenutku uzvraćala poljubac. Poljubac koji se nije smio desiti, u stvari ga je prosvijetlio. Shvatio je da u stvari, žudi za njenim dodirom, za njenim usnama. Naravno, nije imao nikakvu namjeru promijeniti sebe ili ponašati se malo više uljudno kako bi mu ona, možda oprostila. Naposlijetku, svi su se oduvijek prilagođavali njemu, a ne obrnuto.

-

Rose je ubrzo odlučila da ode u šetnju, kako bi malo pročistila misli i došla sebi nakon svega. Falilo joj je to da nekome ispriča šta se desilo, bez da bilo ko drugi sazna. Falilo joj je da ima osobu kojoj vjeruje, koja bi je savjetovala bez da bi ju osuđivala. Rose nije znala nikoga ko ju ne bi osuđivao kada bi mu saopštila da ju je Liam Payne poljubio, a ona se nije opirala. I još, da niko ne sazna za to. Osim, možda...

Izvadila je mobitel i nazvala nekoga, za koga je smatrala da ne može biti loš. Ipak, tu osobu nije poznavala dovoljno, ali imala je taj neki osjećaj da ona neće izbrbljati cijelom gradu Roseinu malenu avanturu.

"H - halo?" Drhtavi glas sa druge strane linije bio je praćen ubrzanim disanjem. 

"Elanis, hej," Rose pozdravi, zbunjeno. "Ovde Rose, uhm... jesi li dobro?" Pitala je.

"Oh, Rose," čula je kikot, a onda još jedan, grublji glas negdje dalje. "Prestani, Z! Pričam sa Rose!" Elanis se, očigledno, obraćala nekome, a to nije bila Rose. Rose se nasmijala, razmišljajući ko bi, zaboga, mogao biti taj 'Z' koji je bio sa Elanis... pa naravno.  "Izvini," promrmljala je Elanis, a onda je Rose opet je začula smijeh.

"Ma nema veze," progunđala je, "Zvala sam te da te pitam... ne znam... desilo mi se to, znaš, i voljela bih da nekome mogu ispričati ali nemam kome i onda sam nazvala tebe i..." brbljala je Rose.

"Rose!" prekinula ju je, smješkajući se. "Ne moraš mi ništa objašnjavati, u redu je. Pređi na stvar."

"Pa, nešto se desilo i," napravila je kratku pauzu, "Voljela bih kada bi porazgovarala o tome... sa tobom. Treba mi savjet, nešto, bilo šta...  sa Sarom više nisam u dobrim odnosima, a ovo je stvarno važno," duboko je udahnula, "Mislim da mogu da ti vjerujem."

"Razumijem, i možeš," rekla je Elanis. Zaista jeste razumjela jer ni ona nije imala prijateljicu koju bi mogla pitati za savjet, a sa obzirom da je Rose danas probila led, ne bi bilo loše da se njih dvije malo bolje upoznaju. "Pa, slušaj, nema problema. Možemo se naći kod Pizza Huta ili tako nešto, čim pobjegnem od ovog svog manijaka..." Elanis promrmlja, nakon čega su se obje slatko nasmijale. 

-

Elanis i Rose imale su zajednički jezik. Voljele su slične stvari, imale slične interese, iako su bile potpuno drugačije osobe. Elanis je skoro uvijek bila u kožnim hlačama, cipelama na petu, nosila je uske, atlet majice i većinom se oblačila u crno. Rose je, sa druge strane, uvijek bila u nekim udobnim farmerkama, običnoj majici i patikama.

Čitavo poslijepopodne provele su zajedno, pričajući o raznim stvarima, besmislicama, ali još nisu prešle na stvar, pravi razlog zašto je Rose nazvala Elanis. Elanis je strpljivo čekala da joj se Rose otvori jer nije željela da bude napadna, željela je da joj se Rose povjeri onda kada je spremna, a ne ako se osjeća pod pritiskom. Ubrzo su sve pretpostavke koje je Elanis imala o Roseinom problemu bačene u vodu, jer je Rose napokon odlučila sve ispričati. 

"Uhm, ovako," zastala je. "Prije par dana, posvađala sam se sa roditeljima, a spletom okolnosti, i Liam je bio u blizini i branio me od tate... koji me je udario jer sam ušla u kuću u grudnjaku, jer je Liam odlučio biti pokvaren i oduzeti mi njegovu majicu, ispred moje kuće. Mislim, udario me je jer su komšije to vidjele, u suprotnom ga ne bi bilo briga." Rose je na kratko stala kaga je zapazila zgroženi izraz na Elanisinom licu (ok, ovo Elanisinom je čudno, ali nema drugog načina da se kaže, zanemarite) "Nego, nebitno. Zaista sam bila zahvalna Liamu, ali on se nije pojavljivao u školi. Ti vjerovatno znaš gdje je bio," Elanis je otvorila usta u želji da nešto kaže, ali ju je Rose prekinula, "ali nije da me zanima. U četvrtak se pojavio i popričali smo. Bio je to veoma prijatan razgovor, što me je iznenadilo. A ono što me je još više iznenadilo je to što me je Liam kasnije te večeri pozvao u šetnju. Napisala sam mu da dođe poslije šest, ali pogodi šta? Nije se pojavio, a ja sam se baš naljutila. Više na sebe, da budem iskrena. Imala sam previše velika očekivanja. Danas, poslije škole, Liam i ja smo se posvađali. Zanemarila sam njegovu modricu na obrazu, nije me zanimalo. Ono što me je zanimalo je da mi je jednostavno ostavio bez ikakvog obavještenja, a ja sam ga u stvari čekala, kao budala. Odbijala sam slušati, iako mi je objašnjavao. Bio je stvarno uporan, ali meni nije bilo do njegovih patetičnih izgovora. Okrenula sam se i odlučila vratiti se svojoj kući. On to, očigledno nije želio, jer me je idućeg trenutka zgrabio i..."

"I?!" Elanis uzbuđeno ponovi.

"Liam me je poljubio." Na trenutak je nastala tišina. Jedini zvuk, bilo je Roseino ubrzano disanje dok je pokušavala da se pribere nakon ovog monologa, a jedina reakcija kod Elanis, bile su širom raširene oči.

"J - ja," zamuckivala je, "Ne znam šta da kažem. O - ovo svakako nisam očekivala." Njene usne izvile su se u širok osmijeh dok je stavljala pramen kose iza uha. "Poljubio te?" Upitala je, još uvijek šokirana. Rose je samo klimnula glavom. "I... šta sad? Na čemu si sa njim?"

"Pa," zastala je, razmišljajući. "Ne znam. Juče sam samo otišla... planiram da se držim što dalje od njega." 

"Razumijem te," bilo je jedino što je Elanis rekla. Još uvijek je bila pomalo šokirana. "Ali... ne znam koliko je to trenutno pametno..." mrmljala je, odsutno.

"Zašto?" Upitala je Rose. "Zašto nije pametno?"

"Liam sinoć nije otkazao zato što je htio, Rose," rekla je. "Već zato što je morao. U opasnosti si."

___________

Okej. Cliffhangeeeeer (kako se kaže na našem???)

Izvinite za kratak nastavak (opet), ali sutra idem u Novi Sad i nisam imala vremena da napišem nešto duže i žao mi je. Dobili ste Elanis i Zayna, malo Liamovih osjećaja, a većinom se radi o Rose i prisjećanju na prošle događaje. 

Nadam se da vam se ovo svidjelo i da ćete ostaviti neki komentar dole o vašim utiscima? Zanima me šta mislite o ovoj zadnjoj Elanisinoj izjavi heehe

Voliiiiiiim vaaas