Rose

Chapter 13.

"N - ne razumijem?"

Rose je bila šokirana. U stvari, šokirana nije prava riječ koja bi mogla opisati kako se Rose osjećala u tom trenutku. Ova nedelja pružila joj je jedan dugački niz neugodnosti, ljutnje i uzbudljivih događaja koji su joj uzburkali život i naglo ga okrenuli naopačke. Nije mogla ni pomisliti da se ispod Liamovog modrog obraza krije nešto dublje i mračnije.

"Kako to misliš, u opasnosti sam?" Upita, prestravljeno. "Znam da Liam nije anđeo i da se ne bavi nekim bezopasnim poslićima, ali ja nemam apsolutno nikakve veze sa tim poslovima ili Liamom."

"Da, ali oni misle da itekako imaš veze sa Liamom." Promrmlja Elanis.

"Oni?"

"Nije moguće da si već zaboravila na njih," uzdahnu, "Zamalo su te uhvatili onu noć, Rose."

Kako bi mogla zaboraviti? Prijuštili su joj jednu od najgorih noći u njenom životu. Učinili su da se osjeća potpuno bespomoćno i uplašeno. Uspjeli su natjerati svaki mišić u njenom tijelu da drhti od jeze i straha.

"A kako bih zaboravila?" Prošaputa. "Nemoj mi reći da su oni bili razlog, da Liam zbog njih nije došao ono veče. Šta je u pitanju? Je li ti Zayn nešto rekao?"

"Pa i ne baš," rekla je, "On se trudi da sve to drži podalje od mene. Ali znam da su se te večeri našli sa tom bandom, mislim da sebe nazivaju Vipers ili tako nešto."

"Vipers?"

"Vrsta zmije," progunđa Elanis, "Svi članovi imaju tu tetovažu na vratu, tako ćeš ih prepoznati."

-

Toliko uznemirujućih misli, pitanja, na koja Rose nije imala odgovore, osudili su je na nesanicu koja je trajala već neko vrijeme. Sa jedne strane, bilo je dobro što je ipak postojalo dobro objašnjenje Liamovih postupaka, ali sa druge strane, ono što ga je dovelo do tih postupaka nije bilo nimalo dobro. Naprotiv, tjeralo je Rose da preispituje svoje odluke u vezi Liama, što u njenoj glavi, nikako nije moglo zvučati dobro. Čak je i razmišljala o tome da ga nazove, ali bio je to samo jedan trenutak slabosti koji je odlučila u potpunosti zanemariti.

Međutim, kada je idućeg dana izašla sa torbom na ramenu i ugledala veliku crvenu mrlju na trotoaru ispred njene kuće, nije joj bilo svejedno. U pitanju je bila zmija, preko koje je bilo iscrtano slovo V. Rose je jako dobro znala šta to znači, a surova istina ju je plašila i slala bezbroj trnaca kroz njeno već uznemireno tijelo. Činilo se kao da joj ništa drugo nije preostajalo i koliko god joj se ta ideja nije sviđala, morala je pričati sa Liamom.

To je uskoro i uradila, na odmoru poslije trećeg časa. Bio je to najduži odmor koji je trajao oko pola sata. Liama je pronašla napolju, iza ugla, kako puši cigaretu. Nakon što je udahnula čist vazduh podalje od njega i prevrnula očima, prišla mu je i nakašljala se kako bi mu dala do znanja da je pored njega. Njegove smeđe oči pronašle su njene, a smiješak je zatitrao na njegovim usnama dok ju je odmjeravao.

"Čime sam zaslužio čast da me obradujete vašim prisustvom, gospođice?" Upitao je, podrugljivo. Rose nije mogla da se suzdrži, pa je još jednom prevrnula očima. Situacija je ozbiljna, ne može se odnositi prema njoj kao da nije ništa.

"Pričala sam sa Elanis," promrmljala je.

"Dobro, i šta sad?"

"Ispričala mi je ono što sam trebala da znam, za razliku od tebe." Ljutito je izgovorila, streljajući ga pogledom. "Kako si uopšte mogao da pomisliš da neću saznati za te koji sebe nazivaju Vipersima ili šta već?"