Rose

Chapter 26

Ništa mi nije jasno. Ne znam gdje se nalazim. Ispred očiju mi je mrkli mrak i ništa ne vidim. Ne znam je li problem u meni, ili su mi nešto vezali preko očiju. U nezgodnom sam položaju i ruke, kao i noge, su mi vezane. Kad sam pokušala da kažem nešto, shvatila sam da ni to ne mogu jer mi je preko usta zalijepljena ljepljiva traka. Izgleda da su ljudi koji su mi ovo napravili mislili na sve. 

Ne znam da li treba da se plašim. Očigledno je da je ovo jedna od takvih situacija, ali do sada je Liam uvijek pronalazio način da me spasi. Valjda me zbog toga nije strah. Ali šta ako ovoga puta ne bude toga? Šta ako Liam ne uspije da me spasi?

Iza sebe čujem neki zvuk i refleksno pomjeram glavu u tom pravcu. Disanje mi se ubrzava, kao i ritam kojim moje srce kuca. Izgleda da se ipak plašim. 

"Rose, Rose", čujem duboki, muški glas. "Mislio sam da si pametnija."

Tišina. Ne čuje se ništa osim mojih neuspjelih pokušaja da mu nešto odbrusim. Očigledno je to shvatio, jer idućeg trenutka mogu da vidim svoju okolinu. Čovjek koji je u sobi sa mnom mi je nepoznat, ali sam sigurna da je jedan od Vipersa. Polako mi je prišao i jednim, brzim pokretom skinuo je ljepljivu traku sa mojih usana. 

Nisam vrisnula. Znala sam da mi to neće pomoći. Ćutala sam i posmatrala ga očiju punih mržnje. 

"Nećeš da pričaš?", pitao je sa osmijehom, ali pošto sam nastavila da ćutim, on je nastavio da priča. "Dobro, izgleda da onda meni dodjeljuješ tu čast. Znaš, kad je sve ovo počelo, nisi uradila ono što smo očekivali", napravio je kratku pauzu, kao da želi zadobiti moju potpunu pažnju, a onda je nastavio. "Očekivali smo da pobjegneš glavom bez obzira. Da zauvijek odeš od Liama i da ga slomiš, ali smo onda shvatili da... što duže ostaneš, to će Liamovo uništenje biti veće i zanimljivije. Pa smo odlučili da malo sačekamo."

"Idite dođavola", prosiktala sam.

"Oooh! Ona priča!", nasmijao se. "Gdje smo ono stali? Aha... Shvatili smo da je to bila odlična odluka jer te je Liam zavolio. Mislim, Liam Payne u stvari voli nekoga, a taj neko ni ne shvata koliko je takva ljubav skupa i koliko će te koštati. Tebe, a najviše njega."

"Š - šta?!"

"Kad Liam shvati da te nema... nećemo mu biti potrebni mi da ga ubijemo. To će uraditi sam", rekao je, zadovoljno. 

"Zar zaista mislite da će se Liam ubiti ako mu vi kažete da sam ja mrtva? Neće stati dok se ne uvjeri da nije tako, a ako se ispostavi da nije tako... pa, reći ću samo da vam ne bih bila u koži", kažem i osmijehnem se.

"Da, vidiš, u pravu si. Neće biti ništa ako mu mi kažemo, ali ako mu ti kažeš..."

"Zašto uopšte mislite da bih mu ja nešto rekla? Kako vam to može pasti na pamet?"

"Pa", na trenutak je zastao, a osmijeh na njegovom licu mi je govorio da ima nekog asa u rukavu. "Osim ako ne želiš da se nešto desi osobi koju ti voliš.." 

U tom trenutku, kroz vrata su ušla dvojica krupnih i visoki muškaraca, vukući za sobom trećeg, mnogo sitnijeg. Bio je to Cameron. Onog trenutka kada sam ga ugledala, u sobi se čuo vrisak. Moj vrisak. Njegove oči bile su skoro zatvorene, tijelo umrtvljeno, a iz usta, kao i iz posjekotina na glavi curila je krv. 

"Š - šta ste mu to napravili?", uspaničeno sam upitala. 

"Ništa što nije tražio", slegnuo je ramenima. "Sad", rekao je i pružio mi telefon. "Planiraš li nazvati Liama, ili ne?"

"Mislite li da sam glupa?", pitam, pomalo drsko. "Kao da ne znam da je sve ovo namještaljka. Znam da Cameron već neko vrijeme radi sa vama, meni iza leđa i znam da niste toliki kreteni da ubijete vašeg čovjeka.."

"Ne, osim ako nemamo neku korist od toga", prekinuo me je. 

Ovoga trenutka, svaka nada mi je pala u vodu. Znam da ću eventualno morati nazvati Liama, ali kada to uradim, šta bih trebala da mu kažem? Kako da umanjim i svoj, a i njegov bol i da li je to uopšte moguće? Nisam mu rekla da ga volim. Znala sam da će mi se to odbiti od glavu jednoga dana, samo nisam znala da će to biti ovako brzo. Sada bih sve dala da ga još jednom vidim i da mu to kažem, pa makar mi to bilo zadnje što ću uraditi. 

Ne mogu mu reći nikakve upute o lokaciji na kojoj se nalazim, jer u ovoj sobi nema prozora i nema apsolutno ničega što bi mu moglo pomoći da me pronađe. Mogu mu samo reći da ne potpisuje smrtnu kaznu i  da ne dolazi po mene. Znam da sam rekla kako mislim da će Liam doći po mene, ali ako to znači da on  umire, radije ću ostati i pomiriti se sa onim što me čeka. 

Čovjek sa kojim sve vrijeme razgovaram mi pruža telefon. Ja tipkam dobro poznati broj i još jednom dobro razmislim, prije nego kliknem na tipku 'pozovi'. 

Nakon jednog zvona, Liam se već javio: "Rose?", bilo je prvo što je rekao, iako nije mogao znati da sam ja ta koja zovem. 

Na trenutak sam ostala bez mogućnosti da progovorim. U mojim očima nakupile su se suze samo zbog toga što sam napokon čula njegov glas. Samo zbog toga što je ovo možda zadnji put kada ga čujem.

"L - Liam...", slabašno progovaram, iako mi nije cilj da zvučim tako slabo. 

Želim da zvučim odlučno. Da mu kažem da ni slučajno ne dolazi po mene i da ne žrtvuje svoj život, ali ne mogu. Potpuno sam slomljena i prestravljena, samo jer sam mu čula glas, samo jer sam shvatila da sam sama i da Liam ne smije doći da me spasi.

"Rose!", vrisnuo je. "Jesi li dobro? O bože, koja sam budala, naravno da nisi dobro! Jesi li povrijeđena? Gdje si? Jesi li na sigurnom?!", što je Liam više pričao, više suza klizilo je niz moje obraze.

"L - Liam, ššš", rekla sam. "Ž - želim da ti kažem da ne želim da me pronađeš... ne smiješ me pronaći. Želim da ti kažem koliko sam zahvalna za ono malo sreće koju sam doživjela samo zbog tebe. Želim.."

"Psst! Ni riječi više! Ne želim da čujem! Ashton, pokušaj da lociraš njen telefon. Ima da te nađem, anđele."

Odjednom, čovjek vadi pištolj. Ruka u kojoj sam do sada držala telefon počinje da drhti. U tom trenutku, ništa više nije bilo važno. Samo Liam. 

"Liam!", kažem, drhtavim glasom. "Nisam htjela da ovako ispadne. Nisam željela da to uradim preko telefona. Ali mislim da neću imati drugu priliku. Zato hoću da ti kažem... volim te."

Idućeg trenutka više ništa nisam čula. Telefon mi je istrgnut iz ruke, a čovjek koji je izvadio pištolj je opucao. Zvuk pucnja učinio je da se moje srce zaustavi. Sve se odigralo kao u usporenom snimku. I onda... onda je metak pogodio svoju metu. I ja sam vrisnula.

_________

Naaaaaapokon! Dugo očekivaaani (bar sam ga ja dugo čekala hahah) nastavak! Nadam se da će vam se svidjeti i moliiim vas ostavite komentare da znam šta misliteeee:) 

I daaaaaa, imate moju novu priču "Darius" na mom profilu i ako baaaar malo volite Liama, obožavaćete Dariusa:)

Love yaa