The Light Of The Darkness

8. He's a beast

UPOZORENJE: Ovaj deo sadrži nasilje. Ako niste ljubitelj nasilnih scena i/ili imate slab želudac bolje preskočite ovaj deo. Čitate na sopstvenu odgovornost.

Gospodin Styles me je pustio. Ostala sam ukipljena ispred njega. Pogledao je njegovim tamnim očima u moju majicu te je iste sekunde strgao sa mene. Bacio ju je po strani. Pribio je naša tela jedno uz drugo. Počeo je da me ljubi po vratu i da gricka kožicu na njemu. Pokušala sam da ga odgurnem, ali moje sitno i slabo telo ne može se suprotstaviti njegovom velikom i snažnom telu.
Zbog mojih trzaja i pokušaja da ga odmaknem od sebe njegovi zubi zarili su se ispod moje kože. Vrisnula sam u strašnoj boli. Suze su preplavile moje lice. On je odvojio svoju glavu od mene i ispljunuo delić moje kože.
Spustio je pogled ka mojim grudima. Mali smešak pojavio mu se na licu kada je video ranu na njima. Sagnuo se i poljubio obeležje koje je napravio one večeri.
Uhvatila sam par njegovih lokni i povukla ga za kosu kako bih ga sklonila sa sebe. Zarežao je ljutito i odgurnuo me od sebe. Zateturala sam se i pala na police sa knjigama. Slomila sam ih i pala na pod dok su knjige popadale po meni. Jauknula sam zbog boli koje su uzrokovali udaraci knjiga o moje telo.

Podigla sam pogled i ugledala gospodina Stylesa koji mi se polako približavao. Rukama je posegnuo ka svom pojasu. Izvukao je kaiš iz svojih pantalona.
Sada je stajao par centimetara od mog tela. Bio je iznad mene i gledao me svojim očima punim besa. Nogom je razgrnuo par knjiga sa mene. Zamahnuo je rukom. Uspela sam da izustim samo jedno ,,Ne!" pre nego što sam osetila oštru bol na ruci zbog šare koju je kaiš ostavio.
Moje plakanje se povećalo. Molila sam ga da prestane. Ali nije... Nastavio je da me udara. Nije ga bilo briga za mene. Voleo je osećaj moći nad mojim telom. Voleo je da zna da mu ne mogu ništa, da može sa mnom šta hoće.
Neumoljivo je zamahivao i kaišem ostavljao bolne tragove svuda po meni. Osetila sam da gubim svest, da nemam više snage. Ali tada se čuo stariji ženski glas.

,,Harry, dušo, jel' sve u redu? Šta se dešava tu?", bio je to glas Marthe

Lice gospodina Stylesa je prebledelo. Stao je sa svojim poslom. Sagnuo se ka meni i šaku mi stavio na usta sprečavajući me da išta kažem.

,,Sve je uredu, Martha", rekao je

Posle toga čuli su se samo koraci koji se udaljavaju. Otišla je.

Gospodin Styles je sklonio svoju ruku sa mojih usta. Izdahnuo je u olakšanju. Ispravio se i prošao rukom kroz svoju kovrdžavu kosu popravljajući lokne koje su bile rasute po njegovom licu.

Krenula sam da ustanem, ali me je sprečila noga gospodina Stylesa koja se našla na mom stomaku.

,,Gde si krenula? Nismo još završili", rekao je svojim dubokim glasom i zlobno se osmehnuo

Ponovo je zamahnuo rukom i opet ostavio bolne tragove kaiša na mom telu. Nije prestajao. Zamahivao je i udarao me. Moji krici ispunili su prostoriju u kojoj smo se nalazili.
Kaiš je ostavljao masnice po mom telu. Gospodin Styles je udarao, iznova i iznova, ne gledajući gde. Moje telo previjalo se od bolova. Osetila sam da gubim svest. Moje oči su se sklapale. Utonula sam u tamu...

Harry's P.O.V.

Abbigail je klonula. Njeno telo se više nije micalo pod mojim udarcima. Nije više ispuštala jauke.

Bacio sam kaiš iz ruke. Sagnuo sam se ka njoj i proverio joj puls. Živa je.

Odahnuo sam sa olakšanjem. Uzeo sam je u naručje i poneo. Otključao sam vrata i otvorio ih. Izašao sam u hodnik noseći Abbigail. Kretao sam se polako osvrćući se oko sebe, da me Martha ili neko ne bi video.

Popeo sam se uz stepenice. Došao sam do Abbigailine sobe i otvorio vrata. Uneo sam je unutra i spustio na krevet. Izašao sam ostavljajući je unutra.

Abbigail's P.O.V.

Oko mene je tama. Samo tama, mrak. Ništa ne vidim.
Ispred mene pojavilo se svetlo. Počela sam da trčim prema svetlu, ali što sam ja više trčala, svetlo je bilo sve dalje.
Nestalo je.
Ostala sam opet sama. Sama u tami. Čula sam korake. Dobro poznate korake. Okretala sam se oko sebe, ali ništa nisam videla.
Odjednom, ispred mene pojavila su se dva zelena dragulja.
Oči.
Jedinstvene. Oči koje sam srela samo jednom u životu. Te divne zelene oči. Dva prelepa zelena dijamanta. Ali te oči pripadaju zveri. Osobi bez osećanja. Čoveku bez srca, koji je uništio moj život.
Potrčala sam u nadi da ću pobeći od tih očiju.
Ali nisam mogla.
Gde god da odem, kuda kog da se okrenem, svuda su. Prate me. Ne mogu pobeći od njih.
Prepustila sam se tim zelenim biserima. Prepustila sam se rukama demona.
Ne mogu pobeći.

Trgla sam se. Otvorila sam oči i podigla se u sedeći položaj. Mojim telom prostrujala je ogromna bol. Pogledala sam ka svom telu. Nisam imala majicu na sebi. Telo mi je bilo prekriveno modricama. Dotakla sam jednu plavu šaru na mojoj ruci i vrisnula u boli. Samo jedan maleni dodir na mom telu može učiniti da osetim ogromnu bol.

Ustala sam sa kreveta i teško krenula u kupatilo. Sa svakim učinjenim korakom moje telo bolelo je još više. Svaki milimetar moje kože je boleo.

Stala sam ispred ogledala. Moj odraz učinio je da zaplačem. Moje lice izgleda užasno. Ogrebotine po njemu i jedna velika šljiva ispod levog oka.
Pogledala sam u rame odraza u ogledalu. Na njemu nalazila se rana i sasušena krv.

Umila sam se i počela da tražim po kupatilu nešto da dezinfikujem rane i ublažim bol. Našla sam alkohol, vatu i flastere. Uzela sam komadić vate i natopila ga alkoholom. Stavila sam je na ranu na ramenu. Osetila sam peckanje zbog čega sam blago ciknula. Uzela sam jedan flaster i zalepila na ranu. Isto sam ponovila i sa ogrebotinom na nozi.

Uzela sam šminku koju sam imala i njom prekrila modrice i ogrebotine na licu. Izgledala sam malo bolje. Ali još uvek se dobro primete modrice na rukama i nogama.

Izašla sam iz kupatila, ušla u sobu i prišla ormaru. Otvorila sam ga i krenula da tražim neke pantalone i majicu dugih rukava kako bih mogla da pokrijem modrice na rukama i nogama. Našla sam pantalone, ali nema ni jedne majice dugih rukava. Uzela sam jednu kratkih rukava. Obukla sam odeću. Blago sam zastenjala u boli dok sam se oblačila. Boleo me je čak i dodir odeće dok se oblačim. Izdahnula sam i krenula iz sobe. Sišla sam niz stepenice i ušla u dnevni boravak. Sa svakim mojim pokretom imala sam osećaj da će mi se telo raspasti.

Kad sam zakoračila u dnevnu sobu na kauču sam ugledala gospodina Stylesa. Ležao je tamo i gledao televizor. Okrenula sam se da izađem kada me je zaustavio njegov grub glas.

,,Vrati se", rekao je

Prišla sam mu polako.

,,Izgledaš bolje nego što sam očekivao", podsmehnuo mi se

Držala sam pogled usmeren ka podu. Suzdržavala sam se da ne zaplačem. Nisam ga želela pogledati. Ne mogu podneti više da ga gledam.

,,Zašto nisi obukla neku majicu koja bi prekrila te modrice?", pitao je

,,Nemam majica dugih rukava", skoro nečujno sam rekla

,,Možeš otići u kupovinu. Reći ću vozaču da te odveze kad budeš htela"

,,Zar nećete i Vi ići sa mnom?", upitala sam zbunjeno

,,Zašto bih? Mrzim kupovine i višečasovno lutanje buticima", rekao je nezainteresovano

,,Kako znate da neću pobeći?", tiho sam upitala

,,Siguran sam da nećeš. Nadam se da si do sad shvatila da nema šanse da ćeš pobeći i da znaš šta te čeka ako pokušaš", rekao je sa dozom samouverenosti

Mislio je da mi je uterao strah u kosti, da više neću pokušavati ništa.
I bio je upravu...
Shvatila sam da mi nema bega odavde i da ću zauvek živeti sa ovom zveri. Pomirila sam se sa tim da ću do kraja života ispunjavati njegove želje i da mi nema spasa.
Ne mogu pobeći.
____________________________________
A/N
Pa evo ga nastavak :)
Odlučila sam da ga ipak objavim danas, jer ne želim da čekate...
Nadam se sa vam se dopada :D
Ostavite vote i comm, kao i uvek, volim vas i hvala na razumevanju i svim lepim komentarima koje ste napisali ❤