The Light Of The Darkness

28. Revenge

UPOZORENJE: Ovaj nastavak sadrži nasilje. Ako ste osetljivi ili imate slab želudac, bolje ga preskočite. Čitate na sopstvenu odgovornost.

Brzo sam se okrenuo u pravcu iz kog je dopirao glas. Ispred mene stajao je Connor. Jezivo se smeškao dok se njegova minđuša pomerala u skladu sa izvijanjem njegovih usana.

Prišao sam mu brzo i ščepao ga za kragnu njegove crne kožne jakne.

,,Gde je Abbigail?", prosiktao sam

On nije skidao onaj svoj odvratni osmeh sa lica.

,,Šta si joj učinio?", ponovo sam viknuo na njega i još jače stisnuo njegovu kragnu u svojim rukama

,,Još uvek ništa, ali planiram", glasno se nasmejao

Posegnuo sam rukom ka njegovoj faci. Opalio sam ga pesnicom u lice na šta se zateturao unazad. Besno je povukao svoju jaknu ka dole ispravljajući je. Užurbano se kretao ka meni. Zaleteo se rukom u pravcu mog lica, ali nije bio dovoljno brz. Uhvatio sam mu ruku i savio je na šta je ispustio jauk.

,,Gde je ona?", prošaputao sam mu na uho dok sam mu sve jače stiskao ruku

,,Saznaćeš uskoro", bolno se nasmejao

Gurnuo sam ga od sebe. Pao je na sto lomeći ga na pola. Uspravio se brzo i poput zveri skočio na mene. Oborio me je na pod. Osetio sam oštru bol u glavi, kao da sam udario o nešto. Pred očima stvorio mi se mrak.

Abbigail's P.O.V.

Auto se zaustavio. Vrata su se brzo otvorila i iz njih me je izvukla koščata ruka ovog čoveka koji me je ovde doveo. Zalupio je vratima i zaputio se negde vukući me za sobom.

,,Pusti me, gade!", vikala sam na njega i svom snagom se opirala

Lupila sam ga nogom u koleno na šta je poskočio. Okrenuo se ka meni i sa lakoćom me prebacio preko svojih ramena.

Lupala sam ga nogama i rukama i vrištala da me ostavi. Ali bila sam nemoćna...

Osvrnula sam se oko sebe da vidim gde se nalazim. Oko mene bila su stabla drveća. Bila sam okružena šumom.

Odjednom smo stali. Ovaj čovek u crnom je otvorio vrata neke kolibe. Uneo me je unutra. Sve je bilo mračno, nisam videla ništa.

Spustio me je na nešto. Upalio je svetlo i mogla sam videti polupraznu prostoriju.

Uhvatio je moje ruke i svezao ih za ovu stolicu na koju me je stavio.

,,Šta radiš to? Pusti me odavde odmah!", proderala sam se

,,Neće moći", rekao je ležerno

Skinuo je svoju masku.

Ovo lice videla sam i pre...

To je bio onaj plavušan iz kafića.

,,Harry... Harry će me spasiti", rekla sam setivši se Harryja

Ovo je sve zbog njega. Zbog njega su me ovi oteli...

,,Ne brini se i za to smo se postarali", rekao je ovaj plavokosi smešeći se

Pogledala sam ga čudno.

On je samo nabio masku ponovo na glavu. Ugasio je svetlo i izašao iz ove kolibe.

Ostala sam vezana za ovu stolicu.
Moje obraze preplavile su suze.

Ne znam ni gde sam, ni da li ću se spasiti.

Ryan je mrtav...

Ništa ne valja u mom životu. Taman kad je krenulo na bolje, opet se sve srušilo...