The Light Of The Darkness

48. Finally there

Sela sam do prozora u avionu, kako bih mogla posmatrati okolinu iz vazduha. Harry je seo do mene.

Nije baš neka gužva u avionu, šta više ima malo putnika, po mojoj proceni...

Avion se polako uzdizao i ja sam posmatrala kako se površina pod nama smanjuje sve više i više. Harry se nagnuo preko mene, kako bi i sam mogao da posmatra uzletanje.

Kada smo konačno bili na željenoj visini, on se vratio u svoj prvobitni položaj.

Naslonio je glavu na sedište i glasno uzdahnuo.

Verovatno ga opet muče isti problemi oko porodice. Ali za nekoliko sati, saznaće odgovore na sva pitanja koja ga trenutno muče...

Dok se on ubijao od razmišljanja o porodici, ja sam premotavala u glavi svaku scenu svog života od kad znam Harryja.

I onda, u nekom trenutku, zapitam se šta smo mi ustvari. Ceo ovaj naš odnos je čudan. I nekako pogrešan?

Možda je sve ovo loše, ali ne postoji savršenstvo na ovom svetu, a ja sam navikla da sve radim pogrešno i više me nije briga ni za šta. Sve dok u dubini duše osećam nešto posebno u vezi toga.

Harry ispusti jedan težak izdah te se ja okrenem ka njemu.

,,Jel' sve uredu?", pitam ga, a on okrene glavu ka meni idalje naslonjen čvrsto na sedište

,,Ma, znaš... Porodica...", kaže, a ja klimnem glavom

Odlučim da sklopim oči i odspavam tih par sati dok ne stignemo tamo, kako bih bila odmorna.

(...)

Budi me Harry koji me drma. Brzo otvaram oči.

,,Jesmo li stigli?", pitam, a on klimne glavom

Podignem se sa mesta i polako izađemo.

Kada uzmemo kofere, Harry mahne rukom i taxi, koji bi trebalo da nas odveze do njegove mame i sestre, stane ispred nas.

Harry stavi kofere u gepek te sedne do mene nazad.

,,Misliš da će nas primiti?", Harry pita nekako tužno i pomalo uplašeno

,,Nadam se", kažem te slegnem ramenima

Auto se ubrzo zaustavi te mi izađemo. Harry uzme kofere iz gepeka i plati vozaču, koji zatim ode.

,,Ovo je njihova kuća?", pitam, a Harry klimne glavom i proguta knedlu u grlu te se zaputi ka ulaznim vratima, a ja ga pratim

Stanemo pred vrata i ja pogledam Harryja. Izgleda veoma nervozno. Diše ubrzano i ruka mu zadrhti dok zvoni, kako bi nam neko otvorio vrata.

Ovo je taj trenutak. Trenutak koji je on čekao sve ove godine.

Čuju se užurbani koraci i jedno: ,,Idem!".

Harry me uhvati za ruku i ja ga pogledam dajući mu do znanja da sam tu i da ne treba da bude toliko nervozan.

Vrata nam otvori oniža žena tamne kose. Širom otvori oči i stavi ruku na usta kada ugleda Harryja.

On mi još jače stegne ruku.

,,Harry...", izusti ona dok joj oči suze

,,Mama, ja...", Harry pogne glavu nemajući snage da je pogleda u oči posle svega

Ona mu se približi i, na njegovo iznenađenje, zagrli ga.

,,Mislio sam da mi nikad nisi oprostila", rekao je on dok mu je jedna suza kliznula obrazom

,,Prošle su tolike godine... Nedostajao si mi, Harry. Ti si moj sin i koliko god grešio, uvek ćeš biti. Uvek ću pronaći bar malo ljubavi za tebe u svom srcu, uprkos svemu", kaže ona i pomiluje ga po kosi

Kada se odmaknu jedno od drugog, njegova mama pogleda u mene.

,,A ko je ova mlada dama?", pita ona brišući suzu koja joj je skliznula obrazom

,,Abbigail", predstavim joj se, ,,Harryjeva... huh..."

Zaustavila sam se ne znajući na čemu smo.

,,Devojka", Harry dovrši moju rečenicu i nasmeje se

,,Anne, Harryjeva majka", kaže ona i osmehne se

,,Uđite, deco", kaže ona te se skloni sa ulaza

Harry uzme kofere te uđe u kuću, a za njim i ja i njegova mama.

,,Mama, ko je to?", neko se prodere iz dnevne sobe

Harry spusti kofere u hodnik i polako se uputi u dnevni boravak.

Uđe unutra, a ja iz daljine posmatram. Primetim jednu devojku kako sedi na kauču. Mora da je to Harryjeva sestra.

,,Gemma", kaže on, a ona se trgne na zvuk njegovog glasa

,,Harry?", pogleda ga začuđeno

,,Šta ćeš ti ovde?", pita ga idalje sedeći na svom mestu

On slegne ramenima i krene ka njoj, ali ona se samo odmakne od njega.

,,Gem?", on je pogleda tužno

,,Nemoj ti meni Gem! Posle svega što sam pretrpela zbog tebe...", kaže besno te ode iz dnevnog boravka

On sedne na kauč i prekrije šakama lice te ispusti težak izdah.

Priđem mu i sednem do njega.

,,Sve će biti uredu", kažem mu i uhvatim ga za ruku

,,Neće, kako sam uopšte i mogao pomisliti da mi je oprostila?! Nikada neće, nisam zaslužio", zavrti glavom levo pa desno

Anne uđe u dnevni boravak i sedne na fotelju naspram mene i Harryja.

,,Bile su ovo duge godine za nju, a i za mene. Nemoj da je shvataš zdravo za gotovo, Harry. Morala je da prođe kroz mnogo stvari da bi se psihički stabilizovala", Anne je rekla

,,Šta joj se događalo svo to vreme dok sam bio odsutan?", pitao je Harry pogledavši u njegovu majku

,,Bila je dve godine na rehabilitaciji. Tek kada se vratila prvi put je ponovo progovorila. Do tada samo je nemo zurila u zid čitav dan. Nisam znala šta da radim, kako da joj pomognem i ponovo je vratim u normalan život. Tada sam se odlučila za tu neku ustanovu za rehabilitaciju i poslala je tamo. Uspeli su da je donekle vrate u normalno stanje, ali idalje je veoma osetljiva na teme koje se tiču prošlosti i tih događaja...", Anne je rekla te ispustila jedan izdah

,,Mama, ja... Žao mi je... Nisam hteo da učinim to, bio sam glupi razmaženi klinac. Gledao sam samo sebe i nisam primećivao svet oko mene", Harry je rekao

,,Znam, dušo. Ono što se desilo je ostavilo užasne posledice na njoj. Nije joj lako, shvati to. Godinama sam razmišljala o svemu. Ne mogu te kriviti za sve. Tada, kada nas je tvoj otac ostavio, pala sam u očaj i nisam vodila dovoljno računa o tebi. Da sam bila pametnija i prebolela ga odmah, ne bih dozvolila da se upetljaš u sve to", rekla je ona odmahujući glavom

,,Nisi ti kriva, mama, ja sam... Nisam trebao biti budala i uvaliti i sebe i porodicu u probleme", Harry je rekao

Anne je prišla i još jednom ga zagrlila i poljubila.

,,Sve će biti uredu, dušo", šapnula je

____________________________________
A/N
Evo ga nastavak :)
Mislim da će ih biti još dva-tri i kraj...

Posveta mojoj #prosister, jer je najbolja, volim te puno ❤

Nastavak u sredu najverovatnije :)

Ly all ❤