The Light Of The Darkness

33. I love you

Prolazili su dani od kako je Abbigail kod Harryja. On ju je čuvao, ophodio se prema njoj kao prema malom detetu. Brinuo se za nju i trudio se da bar malo ublaži njene strahove.

Pekla ga je savest jer je znao da će kad-tad ona saznati za svirepo ubistvo koje je počinio. Ali nadao se da to neće biti uskoro, jer je uživao u svakom trenutku koji je provodio sa njom. Voleo je osećaj sigurnosti koji joj je pružao. Voleo je saznanje da je on njena zaštita od svih onih čudovišta koje vrebaju u spoljašnjem svetu. Ali nije znao da se najveće čudovište krilo baš u njemu, to je bila ona njegova mračna strana koja se probudi svaki put kada neko pokuša da povredi nekoga ko mu znači. Ona strana koju iskazuje u trenutcima slabosti.

Da, to nije ništa drugo do slabosti. Strah koji osećaš, saznanje da će se nešto desiti tebi bliskoj osobi.

Sekunde su u pitanju. Hoćeš li dopustiti da ostaneš bez osobe koja ti znači ili ćeš postati čudovište i uništiti pretnju?

Nasilje nije ništa drugo nego strah da ćeš ti ili bilo ko drugi biti povređen. Nasilje se rađa iz straha i, ako ga ne zaustaviš, stradaćeš od njega. Stićiće te osveta. Udariće te tu gde najviše boli. I upravo onaj kome si spasio život, zamrzeće te baš zbog toga...

Abbigail's P.O.V.

,,Jel' ti hladno?", Harry me je pitao

,,Ne, kako da mi bude hladno kada si me pokrio ovim debelim pokrivačem? Harry, leto je", prevrnula sam očima

,,Moram se brinuti o tebi", rekao je

,,Preteruješ, stvarno", nezadovoljno sam izustila

Ovih dana je stvarno čudan. Previše brine. Pokriva me, hrani, ne ispušta me iz vida, čak je sve televizijske kanale sa hororima zaključao, kako ne bih naletela na neki horor film i opet dobila napad.
Prija mi sva ova briga, ali ponekad stvarno preteruje...

Otkrila sam se, jer mi je sada bilo prevruće.

,,Zašto si se otkrila?", Harry me je pogledao dok se presvlačio za spavanje

,,Jer je polovina jula, a ti se ponašaš kao da smo u sred januara!", viknula sam i podigla ruke u vazduh

Harry je legao pored mene i ponovo nas pokrio.

,,Ponašaš se previše brižno i sad mi već ideš na živce sa tim", rekla sam okrećući se prema njemu

On je na licu držao onaj svoj blesavi osmeh.

,,Mislio sam da ti se sviđa kada brinem o tebi", rekao je i približio mi se

Privukao me je u svoj topli zagrljaj i prešao rukom preko mojih leđa.

,,Mislio sam da voliš kad te ovako ušuškavam i grlim", prošaputao je na moje čelo, na šta sam se naježila od njegovog toplog daha

,,Ali vidim da sam pogrešio", brzo se odaljio od mene, a ja sam osetila da mi fali taj zagrljaj

Osetila sam se kao da je upravo prekinuo nešto savršeno i shvatila sam da ustvari volim te njegove tople zagrljaje i svu tu pažnju koju mi posvećuje.

,,Ne...", promrmljala sam

,,Šta? Ipak ti nedostaju moji zagrljaji?", zahihotao se

Klimnula sam glavom poraženo.

,,Dođi, ludice", raširio je svoje snažne ruke i ja sam skliznula u njegov topao zagrljaj

Polako je prelazio prstima preko mojih leđa, na šta sam se ježila, ali mi je ujedno i prijalo.

I tada, u nekom savršenom trenutku, zapitam se šta se ovo dešava.
Zašto sam ja ovde? Zašto mi se sviđaju ovi Harryjevi zagrljaji? Zašto mi se sviđaju ti njegovi zaštitnički postupci?