The Light Of The Darkness

40. Surprise

Širom sam otvorila oči u strahu.
Polako sam izašla iz kreveta i uputila se ka prozoru.

Otvorila sam ga i pažljivo osmotrila dvorište ne bih li našla uzrok te buke.

Taman kada sam krenula da zatvorim prozor, ponovo se čulo nešto.

,,Jao", neko je zajaukao

Pogledala sam ka jednom žbunu tačno ispod mog prozora.

Nešto čupavo stajalo je tu.

Pomislila sam da je neka mačka, ali sudeći po zvuku kojeg sam čula, ta teorija pala je u vodu.

Taman kad sam htela pitati: ,,Ko je tamo?", dobila sam odgovor i pre nego što sam postavila to pitanje.

Harry je podigao glavu prema meni i protrljao rukom čelo.

,,Mislim da sam srušio neku saksiju", rekao je

,,Šta ćeš ti ovde?", mrzovoljno sam pitala

,,Da nisi došao da mi pevaš serenadu?", sarkastično sam rekla i prevrnula očima

On se nakašljao te pročistio grlo.

,,At the Piccadilly station
I felt my heartbeat racing
I didn't know no better
And on that Camberwell road
I found a mirror for my soul
And I didn't need no other...", počeo je da peva

,,Stani, stani...", prekinula sam ga, mada mi nije smetalo da ga slušam, jer stvarno lepo peva

,,Koji je tebi đavo sa Hurts?", pitala sam ga setivši se kako sam ga ranije čula kako peva njihovu pesmu

,,Nisam znao ni jednu serenadu, a ovo je najbliže tome, budući da je tužno", slegnuo je ramenima

,,Nisam ozbiljno mislila to za serenadu", preokrenula sam očima

,,Zašto si ustvari došao?", pitala sam ga

,,Hteo sam da ti se iskupim za sve...", započeo je, ali sam ga prekinula

,,Pa zar nije bila dovoljna ona večera?", pitala sam ga

,,Molim te, Abbigail. Samo pristani, dopusti mi da ti se iskupim", rekao je molećivim glasom

,,Kako misliš to da učiniš?", pitala sam ga

,,Samo mi veruj. Sutra budi spremna u pet posle podne, pokupiću te ispred tvoje kuće. Molim te samo uradi tako, obećavam da će ti se svideti", rekao je

Ne znam da li da pristanem. Zašto bih?
Zašto bih mu uopšte pružala šansu?

,,Hajde, Abbigail, nije ništa strašno", Harry me je molio

,,Samo idi, ne želim", rekla sam terajući ga od sebe

,,Neću otići dok ne pristaneš", rekao je

,,Ne želim", prevrnula sam očima

,,Hajde! Stajaću ovde celo veče i neću ti dati mira, ako ne pristaneš", zlobno se nasmejao

,,Uredu, pristajem, samo idi već jednom", rekla sam nevoljno

,,To! Nećeš zažaliti!", uzviknuo je srećno i otrčao iz mog dvorišta

Prevrnula sam očima i zatvorila prozor.
Ponovo sam se izvalila u krevet.

Znam da nisam trebala prihvatiti da idem s njim negde, ali jako mi se spava i nisam mogla više da ga trpim.

Sklopila sam oči i brzo utonula u san.

(...)

,,Idemo li danas negde? Bioskop, neki klub, žurka ili nešto?", Eric me je veselo ispitivao

Nazvao me je pre pola sata i još uvek pričamo.

,,Ne znam, ne ide mi se nigde", rekla sam pospano

Spavala sam do dvanaest i još sam pospana...

,,A i imam dogovor za danas", dodala sam setivši se Harryja

,,Sa kim?", Eric je radoznalo upitao

,,Sa Harryjem", procedila sam kroz zube očekujući njegovu reakciju

,,A sad izlaziš sa njim, a juče si govorila kako mu nikad nećeš oprostiti... Joj, Abbigail", Eric se nasmejao

,,Nisam mu oprostila i ovo nije izlazak", prevrnula sam očima

,,Ma da, nemoj meni prodavati te fore. Zovi ti to kako hoćeš, ali ti se danas nalaziš sa njim", ponovo se nasmejao

,,Daj ćuti, nemaš pojma", rekla sam mrzovoljno

,,Oprostićeš ti njemu, zapamti moje reči! On je spreman daleko da ode da bi te naterao da mu oprostiš, zaslužuje to", rekao je

,,Ništa ti ne znaš", puhnula sam

,,Jeste, videćemo", podsmehnuo se i prekinuo razgovor

Baš on zna, lupa gluposti... Nema šanse da ću oprostiti Harryju!

Ne može se lako zaboraviti sve što je učinio. Ne znam zašto sam uopšte i pristala da idem s njim. Ne znam čak ni gde me vodi.

Počinjem da osećam strah dok nervozno hodam sobom.

Šta ako je ovo nekakva igrica njegovog bolesnog uma?
Šta ako me odvede negde i... ne znam ni sama, ubije?

Od njega mogu sve očekivati...

Progutala sam knedlu u grlu pogledavši na sat.

Vreme je da se spremam.

Uzela sam iz ormara obične uske farmerke i crnu majicu dugih rukava. Nisam htela mnogo da se sređujem za njega. Zašto bih?

Vezala sam kosu u neurednu punđu i obula bele starke.

Sišla sam niz stepenice i izašla u dvorište. Hodala sam unaokolo čekajući crni Range Rover.

Zašto ja uopšte stojim ovde i čekam ga? Nisam trebala da izlazim iz kuće.

Krenula sam da se vratim u kuću, kada me je prepao zvuk sirene.

Poskočila sam i opsovala te se okrenula.

Ispred moje kapije stajao je crni Range Rover. Harry je izvirivao iz automobila i smejao mi se.

Izbekeljila sam mu se i krenula da se vratim u kuću.

,,Gde ćeš?", viknuo je

,,Kući", odgovorila sam

,,Obećala si da ćeš ići sa mnom", rekao je

,,Nisam ja ništa obećala", podsmehnula sam mu se

,,Hajde, Abbigail, nemoj sad kvariti", nezadovoljno je rekao

,,Ne želim nigde da idem s tobom", rekla sam

,,Daj pruži mi priliku, molim te, nemaš šta da izgubiš. Obećavam da će ti se svideti", rekao je molećivo

,,Hajde, Abbigail, ne budi takva, pruži mi šansu", nastavio je da me moli

Udahnula sam duboko.

,,Dobro...", prevrnula sam očima i ušla u kola

Ne mogu da verujem da ovo radim.
Zašto sam pristala?

,,Gde idemo?", pitala sam Harryja

,,To je iznenađenje", odgovorio je na trenutak skrenuvši pogled sa puta

Posle nekog vremena auto se zaustavio.

Izašla sam iz kola.
Stala sam nemo zureći ispred sebe...
____________________________________
A/N
Evo ga nastavak :)
Nadam se sa vam se dopao.
Nemam šta mnogo za reći, sem da će sledeći nastavak u petak najverovatnije, jer treba preživeti i ove poslednje dane škole...
Ali kad počne zimski raspust očekujte nastavke svaki drugi dan :)
Takođe, dobila sam jednu ideju za novu priču, koju ću početi kad ovu završim, jer bi bilo previše da pišem tri priče istovremeno... Uglavnom, mislim da ću tu treću priču pisati samo na engleskom, jer imam osećaj da ću ovako dobiti dosta osuda... (možda neki od vas već shvataju o čemu će biti priča lol xD)
Ly all ❤