The Light Of The Darkness

17. He needs help

Užurbano silazim niz stepenice. Moja labava punđa, koju sam vezala kao da će se svakog časa raspasti.

Kasnim, već je pola osam. Nisam ustala na vreme. Nadam se da se neće desiti nešto loše zbog mog kašnjenja, nadam se da neću dobiti kaznu.

Utrčala sam u dnevnu sobu. Pogledom sam prešla preko nje tražeći Harryja.
Ugledala sam njegovu kovrdžavu glavu naslonjenu na fotelju. Prišla sam mu polako i obišla fotelju na kojoj je sedeo. Spustila sam se na kauč.

Pogledala sam u Harryja. Pio je kafu i sedeo mirno.

,,Dobro jutro", nesigurno sam rekla

,,Dobro jutro", uzvratio je pozdrav sa smeškom

Izdahnula sam sa olakšanjem. Nije nervozan.

,,Čemu to?", pitao je

,,Šta?", zbunjeno sam ga pogledala

,,Taj izdah. Jel' sve uredu?", odložio je, sada praznu, šolju na sto

,,Da... Samo, mislila sam da ću dobiti kaznu... Jer sam zakasnila", tiho i isprekidano sam rekla

,,Zaboravi na ta pravila", osmehnuo se

,,Moram ići, imam posla", rekao je, a potom ustao je sa fotelje i zaputio se ka izlazu

Izvalila sam se na kauču osećajući olakšanje. Bila sam zadovoljna.
Kako i ne bih?
Nema više pravila!

Setila sam se da treba malo da pronjuškam po Harryjevoj sobi. Neće biti ceo dan u vili, kao i uvek. Imam vremena sve da prevrnem.

Ustala sam sa kauča i polako se zaputila ka stepenicama. Popela sam se uz njih i stala ispred vrata Harryjeve sobe. Otvorila sam ih.

Imala sam pogled na uredno namešten krevet, kao i sve ostalo. Nije bilo odeće po podu ili krevetu, sve je bilo na svom mestu, dok je kod mene u sobi užas. Setila sam se da nisam ni krevet spremila...

Prišla sam ormaru. Otvorila sam ga. Ugledala sam sve stvari lepo složene. Počela sam da prevrćem po njima. Podigla sam prvo majice kratkih rukava koje su bile uredno poslagane. Nisam ništa našla. Prevrnula sam i pantalone, majice dugih rukava, farmerke, trenerke... Sve je stajalo uredno na zasebnim mestima.

Koliko je on uredan, ovo ne bih očekivala od nekog muškarca...

Zatvorila sam ormar. Posegnula sam ka malom stočiću pored kreveta. Otvorila sam prvu fioku. Našla sam jedan nožić. Uzela sam ga i pažljivo posmatrala.

To je bio onaj nožić. Onaj kojim mi je napravio ovo obeležje na mojim grudima.

Bacila sam sa gađenjem ovu stvar iz svojih ruku.

Zavirila sam malo bolje u tu istu fioku. Među nekim papirima ugledala sam pištolj. Bio je zakopan ispod papira.
Izvukla sam ga.

Znala sam, on je sigurno kriminalac...

Vratila sam polako pištolj na mesto sa kog sam ga i uzela. Plašila sam se da ne opali, ipak ja ne znam rukovati ovim...

Zatvorila sam prvu fioku i otvorila drugu.

U njoj sam našla samo par malenih kesica. Uzela sam jednu. Bila je do pola napunjena nečim belim. Otvorila sam je. Gurnula sam prst u nju kako bih dodirnula sadržaj. Ovo je bio nekakav prah.
Izvukla sam prst iz kesice. Na njemu je ostalo malo praha. Pogledala sam ga zainteresovano. Krenula sam da pomirišem to, kada mi je palo na pamet nešto.

Šta ako je ovo droga?

Zaprepašćeno sam bacila iz ruku kesicu. Stresla sam se.

Sigurno je droga!
O, moj Bože, pa on se drogira!