The Light Of The Darkness

35. Depressed

Abbigail's P.O.V.

Izašla sam iz kuće da izbistrim misli. Ne mogu da prestanem da mislim na sve što se izdogađalo...

Možda mi šetnja parkom pomogne da malo skrenem misli sa svega.

Zakoračila sam u veliki park. Kroz mene prošao je val zadovoljstva čim sam udahnula svež vazduh.

Ovde se stvarno primeti razlika, kada iz zagušljivog grada uđeš u park pun svežeg vazduha. Parkovi su kao oaze u ovoj betonskoj pustinji.

Polako sam koračala parkom slušajući cvrkute ptica, što me je opuštalo.

Ugledala sam jednu klupu u hladu kraj drveta i odlučila da malo sednem.

Spustila sam se na drvenu klupu i odahnula kada je moje telo dotaklo njenu površinu.

Misli su opet počele da naviru.

Zašto je učinio tako nešto? Kako sam mogla dati šansu jednom takvom čudovištu? I kako to da može lako i bez ikakvih emocija učiniti jedno onakvo ubistvo i onda reći da nekog voli?

On nema emocije, on je mašina stvorena da ubija.

Ali opet, ranije sam videla da itekako ima dušu. Da žali za svojom prošlošću i svim što je loše učinio.

U meni borile su se dve strane. Ona koja je vrištala da je Harry bezosećajno čudovište i da je spreman svakog časa nekoga da ubije, i ona druga, koja je govorila da je i on samo smrtno biće koje pravi greške.

Ali njegove greške bile su nemerljive naspram nekih sitnih grešaka koje svaki čovek čini.

Udahnula sam duboko boreći se svim silama protiv glasova u mojoj glavi, koji su se sukobljavali.

Nisam mogla više. Pukla sam u plač nemoćna da zaustavim voz svojih misli.

Valjda je to normalno, svaki čovek plače kada je pred nekim problemom, kojeg ne ume da reši.

Kroz svoje suze primetila sam siluetu nekog dečka koji seda pored mene.

Brzo sam obrisala svoje mokre obraze, kako ne bi primetio da plačem.

Ali izgleda da sam zakasnila, sudeći po njegovom začuđenom pogledu...

,,Oprosti, jesi li dobro?", pitao me je plavokosi dečko koji je sedeo kraj mene

,,Da, sve je uredu", odgovorila sam nadajući se da me neće više ispitivati, jer imam osećaj da ću se svakog časa slomiti

,,Ne bih baš rekao. Hajde, reci mi šta te toliko muči", rekao je on

Zar stvarno misli da ću se ispovedati nekom neznancu?

,,Uz dužno poštovanje, ja Vas ne poznajem da bih Vam se poveravala", rekla sam učtivo persirajući, iako on meni nije

,,Eric Jones, dvadeset i dve, slobodan", rekao je te se zahihotao

Pogledala sam ga ozbiljno.

,,Eto, sad me poznaješ", dodao je

,,Bolje se nemoj upoznavati sa mnom, jer ko se god sa mnom upoznao, nije dobro prošao", rekla sam setivši se Ryana

Kako mi nedostaje. On bi me razumeo i utešio, našao bi rešenje za svaki moj problem.

Ovaj plavokosi me je čudno pogledao.

,,Verujem da i nisi toliko strašna", rekao je te se nekako blesavo nasmejao

,,Hajde, reci mi šta te muči, možda ti pomognem. Znaš, ja sam stručnjak za lečenje ženskih slomljenih srca", rekao je i podigao obrve dva-tri puta pokazujući koliko je neozbiljan

Udahnula sam par puta te izdahnula.

Počela sam da mu pričam, naravno ne sve, jer bi mogao lako da ode u policiju i sve kaže...

,,On je kao dve osobe u jednom telu. Ima tu svoju tamnu stranu, koja je spremna na sve, a opet ima i onu dobru stranu, nekada je tako emocionalan. Zbunjuje me. Ne mogu da otkrijem koja je strana kod njega dominantna. Plašim ga se, a ujedno mi je nekad lepo u njegovom prisustvu. Taj dečko u moj život uneo je toliko promena za samo godinu dana. Toliko stvari su mi se izdešavale za taj period, stvari koje nisam mislila da će mi se za ceo život izdogađati! Pretežno su to bile loše stvari. On je bio loš. Ali bilo je i trenutaka u kojima je pokazao i onu dobru i plemenitu stranu. Ne znam više šta da radim. Pokušavam da ga izbacim iz svojih misli, iz svog života. Ali ne ide. Ne mogu tek tako da odbacim sve što se desilo, ali ujedno ne mogu ni preći preko svega i pružiti mu još jednu šansu. Već ju je imao i izneverio me je. Ne želim više da mu dajem prilike. Ali ga ne mogu izbaciti iz glave niti ga zaboraviti", rekla sam i pukla u plač ponovo

Ovaj plavušan me je privukao u zagrljaj.

,,Isplači se, biće ti bolje", rekao je i lagano me potapšao po leđima

,,Mislim da svako zaslužuje drugu šansu. Ponekad čak i neku više. Ako veruješ u njega i znaš da se može promeniti, siguran sam da će se to i desiti. Ti ćeš ga promeniti", rekao je

,,Hvala ti što si me saslušao i oprosti što sam ti upropastila dan svojom pričom", rekla sam odvojivši se od njega

,,Nisi uopšte. Drago mi je da sam bio od pomoći", nasmešio se

Možda je ovaj plavušan upravu. Možda zaista možeš promeniti nekoga, ako dovoljno veruješ u njega.

Writer's P.O.V.

Abbigail je naletela na pravu osobu. Eric joj je pružio rame za plakanje, kao i koju utešnu reč i savet. Našao se na pravom mestu u pravo vreme.

Sedeli su na toj klupi i pričali još dugo. On je uspeo da je oraspoloži svojim vedrim duhom i zaraznim smehom. Bar na nekoliko trenutaka nije razmišljala o Harryju.

Eric joj je postao novi prijatelj, koji joj je bio preko potreban. Trebao joj je neko ko će uspeti da je oraspoloži i ponekad kaže neku utešnu reč ili pak da neki savet.

Dok je Abbigail sticala novog prijatelja, Harry je ležao u svojoj sobi nemo zureći u jednu tačku na zidu.

Pitao se da li je stvarno toliki monstrum. Da li je istina sve što je Abbigail rekla? Zar je stvarno samo bezosećajno čudovište stvoreno da muči druge ljude?

Nije mogao da prestane da razmišlja o tome. Shvatio je da je sve što je ikada učinio bila greška. Ceo njegov život je bila jedna obična greška. Zatvorio se u kavez svojih razočaravajućih misli. Nije video ni jednu svetlu tačku u svom životu, nije mogao da vidi ni jednu lepu stvar koju je učinio. Samo one ružne, pred očima su mu se vrtele slike njega kako ubija, kako pljačka, tuče, siluje, drogira se... Sve ono najgore što je ikada učinio.

Zapitao se da li je uopšte vredan života i da li treba nastavljati posle svega.

Odgovor u njegovoj glavi bio je negativan, kao i sve njegove misli.

Da se on nije rodio, verovatno bi na njegovom mestu sada bila neka uspešna i poštena osoba, koja sigurno ne bi izneverila svoju porodicu. Nikada ne bi došla u ovaj grad i uradila ono što je on. Nikada ne bi povredila nekog, na način na koji je on...
___________________________________
A/N
Nastavak je tu, čitajte, komentarišite i vote-ajte :)
Pošto je bilo najviše glasova da Niall bude novi lik u priči, ali takođe je bilo dosta i za random lika, stavila sam neko random ime, ali Niallove osobine, tako da mislim da je ovo pun pogodak :)
Nadam se da vam se dopada.
Ly all ❤