19. Emotions

7.4K 419 107
                                    

Trzam se i brzo uspravljam u sedeći položaj.
Probudila me je buka koja je dolazila iz prizemlja.

Osvrnula sam se oko sebe. Harryja nije bilo. Otkrila sam pokrivač da se uverim da nije ispod. Nije ga bilo.

Naježila sam se od hladnog vazduha koji je zapljusnuo moje telo. Pogledala sam ka prozoru koji je idalje bio otvoren. Napolju je duvao neki vetrić. Ustala sam iz kreveta i zatvorila prozor.

Opet se čulo nešto iz prizemlja.
Krenula sam da vidim šta se dešava. Brzo sam izašla iz Harryjeve sobe i sišla niz stepenice. Ušla sam u dnevnu sobu.

Ugledala sam Harryja u njoj. Šetao se sa jednog kraja sobe na drugi. Prolazio je nervozno rukama kroz kosu i ispuštao neke izdahe. Posegnuo je rukom ka vazi na stolu te ju je srušio uz zvuk razbijanja.

Prišla sam mu i uhvatila ga za ruke zaustavljajući ga.

,,Šta ti je, Harry?", pitala sam ga gledajući mu pravo u oči

Izbegavao je moj pogled.
Primila sam ga prstima za lice i prisilila ga da me pogleda.

,,Ne mogu, pokušao sam... Treba mi...", zadihano je govorio

,,Šta ti treba?", pitala sam ga

,,Droga, ne mogu da izdržim!", viknuo je

Tada sam shvatila.
Navukao se... Njegov organizam tražio je još. Zato se ponašao ovako.

,,Ne smeš", povisila sam ton

,,Moram, treba mi!", isčupao se iz mog stiska i krenuo ka svojoj sobi

Potrčala sam za njim. Stigla sam ga tačno ispred vrata njegove sobe. Povukla sam ga unazad i stala ispred njega ne dozvoljavajući mu da uđe u sobu. Moje slabo telo nije imalo mnogo šansi da spreči njegovo.

Lagano me je pomerio sa svog puta i ušao u sobu.

Brzo sam krenula za njim. Otvorio je fioku u kojoj su se nalazile male kesice pune belog praha. Uzeo je jednu.

Stavila sam mu ruku na rame i okrenula ga ka sebi. Istrgnula sam mu kesicu iz ruku. Odgurnula sam ga od stočića i iz fioke povadila sve paketiće droge koje sam našla. Brzo sam ih pobacala u kantu i zatvorila je.

Harry je samo stajao i gledao me. Ispustio je ponovo neki izdah.

Prišla sam mu. Obavila sam svoje ruke oko njegovog lica. Disao je ubrzano i teško.

,,Možeš ti to. Odupri se, Harry", polako sam mu govorila

Njegovo disanje se polako usporavalo. Prošla sam rukom kroz njegovu kosu sklanjajući po koju zalutalu loknicu sa njegovog lica.

,,Hvala ti", rekao je sad već smiren

Klimnula sam glavom i odmakla se od njega.

Prošao je pored mene i seo na krevet. Krenula sam da izađem iz njegove sobe. Otvorila sam vrata i izašla. Pogledala sam ga još jednom pre nego što odem, da se uverim da je uredu. Ležao je na krevetu rukama prekrivši lice.

Zatvorila sam vrata ostavljajući ga unutra.

Otišla sam u svoju sobu. Presvukla sam se i očešljala svoju neurednu kosu. Zavezala sam je u rep. Sišla sam niz stepenice i ušla u dnevni boravak. Sela sam na kauč. Izdahnula sam.

Posle par trenutaka čula sam korake. Harry je seo na kauč, pored mene. Izgledao je smirenije.

,,Jesi li uredu sad?", pitala sam ga

,,Jesam", blago se osmehnuo

Male rupice su se ocrtale na njegovim obrazima.
Oduvek sam želela da imam takve rupice, izgledaju preslatko.

The Light Of The DarknessHikayelerin yaşadığı yer. Şimdi keşfedin