The Light Of The Darkness

20. Caught

Brzo sam se digla sa kauča. Pogledala sam u Harryja. Prolazio je nervozno rukama kroz kosu.

,,Šta ćemo sad?", pitala sam ga

,,Ti... želiš mi pomoći? Ne želiš otići?", pogledao me je očima punih nade

Nisam ga želela ostaviti i otići sa policijom. Nisam mogla sad da odem, sada kad sam mu potrebna. Znam da je on uništio moj život, ali želim mu pomoći. Ne mogu ga ostaviti posle svega što mi je sad ispričao. Trebam mu.

,,Ne, ostaću", odmahnula sam glavom

Skočio je sa kauča. Imao je osmeh na licu.

,,Otvoraj ili razvaljujemo!", opet se čulo deranje policije

,,Idi gore na tavan, sakrij se i ne izlazi dok ja ne dođem po tebe", rekao je

Klimnula sam glavom i potrčala prema stepeništu.
Nisam ni znala da vila ima tavan. Popela sam se brzo uz stepenice. Čula sam otvaranje vrata vile i užurbane korake, predpostavljam da su policajci upravo upali unutra.

Ubrzala sam hod. Došla sam do kraja hodnika. Tu su se nalazile još jedne stepenice. Brzo sam se popela uz njih. Našla sam se na još jednom spratu. Prošla sam brzo kroz njega i stigla do vrata na kraju. Otvorila sam ih. Ispred mene nalazile su se stepenice. Popela sam se uz njih. Našla sam se na tavanu. Bio je pun starih stvari. Dotrčala sam do jednog starog ormara, koji se činio kao najbolje skrovište. Otvorila sam ga. Iako je bio pun paučine ušla sam u njega. Zatvorila sam ga i rukama prešla preko paučine u uglovima kako bih je sklonila.

Harry's P.O.V.

,,Imamo nalog za pretres", rekao je debeli ćelavi policajac

Trojica njih su već detaljno pregledali dnevnu sobu.

,,Zašto?", pitao sam, iako znam da imaju dosta razloga

,,Sumnjamo da ste Vi kidnapovali osamnaestogodišnju devojku, Abbigail Cooper", rekao je i počešao se po glavi na kojoj nije imao ni dlake

Preseklo me je na sam pomen njenog imena.

,,Zašto bih ja uradio tako nešto?", nevino sam upitao

Glumio sam zaprepašćenje, morao sam ga uveriti da ona nije ovde.

,,Imamo dojavu", mirno je rekao

Znao sam, neko im je rekao... Kad nađem tog nekog, zažaliće što se rodio.

Stegnuo sam pesnice.

Policajci su krenuli na sprat.
Požurio sam za njima.

,,A i već ste poznati policiji", dodao je ćelavi

Nezadovoljno sam izdahnuo kada su ušli u moju sobu.

,,Lakše malo", viknuo sam na onu trojicu koji su prevrtali sve što im se našlo pod rukom

Jedan je otvorio fioku mog stočića i izvukao pištolj.

Sranje...

,,Imate li dozvolu?", pitao je onaj glavni, ćelavi, prevrćući u rukama moj pištolj

,,Za čega?", upitno sam ga pogledao

,,Pa za ovo vatreno oružje", pokazao je na pištolj

,,Nemam", slegnuo sam ramenima

Izvadio je neku kesu i blokčić. Ubacio je pištolj u kesu i zapisao nešto u blokčić.

Izašli su iz moje sobe. Pratio sam ih dok nisu prevrnuli svaki kutak ovog i sledećeg sprata. Došli smo do vrata tavana. Progutao sam knedlu u grlu, moleći se u sebi da ne nađu Abbigail.