The Light Of The Darkness

10. Ryan Reed

,,Idi u vilu, ja imam neka posla i neću doći dugo", konačno je progovorio duboki glas gospodina Stylesa

Bili smo u kolima ispred vile. Celo veče u klubu nije progovorio sa mnom. Ali ne smeta mi...

Izašla sam bez reči iz kola i krenula ka vili, dok se njegov auto udaljavao sa prilaza.

Kakve poslove neko može imati u jedan čas posle ponoći?!

Ma nije me briga...

Ušla sam u vilu i popela se uz stepenice. Otvorila sam vrata moje sobe i zakoračila u nju. Otišla sam do kupatila i skinula šminki. Svukla sam odeću sa sebe i istuširala se.
Vratila sam se ponovo u sobu i obukla veš i spavaćicu. Legla sam u krevet i brzo utonula u san.

(...)

Prolazim pospano malim hodnikom ispred moje sobe. Čujem neko pevanje.
Pevanje je dolazilo iz jedne prostorije pored sobe gospodina Stylesa.
Približila sam se da malo bolje čujem.

Čuo se dubok glas koji je pevao:

,,You can see what a savage I've become, in my eyes
If you look in my heart you will find

No love, no light, no end inside..."

Pevanje je prestalo, sada se čuo zvuk kapljica vode koje su lile iz tuša.

Wow, ovi stihovi kao da su pisani za njega...
Prevrnula sam očima.
Ali sjajno peva, moram priznati.

Odmakla sam se od ovih vrata i krenula u dnevni boravak.

Sela sam na kauč i upalila televizor. Na njemu naišla sam samo na vesti, ipak bilo je sedam ujutro...
Ostavila sam na program sa vestima i izvalila se na kauču ne obraćajući baš pažnju na ono što govore na vestima.
Ali kada sam čula ime mog oca naglo sam se trgla i pojačala televizor.

,,Jedna od najpoznatijih građevinskih firmi SAD-a u vlasništvu Jasona Coopera opljačkana je oko dva sata jutros. Odnet je sav novac firme. Počinioci ove pljačke još nisu poznati policiji.
Jason Cooper izvršio je samoubistvo oko četiri ujutro, kada je saznao da je opljačkan i da je bankrotirao.
Smatra se da su za njegovo samoubistvo zaslužni još neki privatni problemi, jer ,kako smo saznali, njegova ćerka je oteta. Policija radi na oba slučaja..."

Moj otac se ubio?

Pala sam na krevet u očajanju. Plakala sam kao nikad pre.

Moj život ne može biti gori! Otac mi se ubio, ko zna šta je sada sa mojom majkom, a ja ne mogu pomoći jer sam zarobljena ovde...

Moj svet se srušio.
Jecala sam sa glavom zabijenom u jastuk. Rukama sam obuhvatila jastuk i stiskala ga u očaju.
I tada sam se setila...

Sinoć me je gospodin Styles ostavio ovde oko jedan čas i otišao. Pljačka se dogodila oko dva sata. Počinioci nisu nađeni. Sve se uklapa.
On je opljačkao firmu mog oca. On je kriv što se moj otac ubio.

Zaplakala sam još jače. On je uzrok moje patnje. Zbog njega sam ovde. Zbog njega se moj otac ubio. Zbog njega moj život je uništen.

,,Abbigail, zašto plačeš?", čula sam dubok glas iza sebe

To je bio glas osobe koja me je uništila.

Ovo, naizgled brižno pitanje iz njegovih usta zvučalo je na sve osim brige...

,,Odgovori mi!", podviknuo je

Digla sam glavu sa jastuka i ustala sa kauča. Stala sam ispred njega i pogledala ga u oči.