The Light Of The Darkness

13. Irony

Bilo je oko 17h. Izašla sam iz svoje sobe i krenula u dnevni boravak. Sela sam na kauč i upalila televizor. Naišla sam na neki film. Ostavila sam na njega.

Kako je film išao, ja sam shvatila da je to horor. Mrzim horore.
U jednom trenutku neki psihopata počeo je da vadi organe jednoj devojci. Vrisnula sam u užasu i ugasila televizor.

,,Šta se desilo?", Harry se stvorio pored mene

Imao je zabrinut izraz lica. Zabrinut?
Ovo još nisam videla...

,,Zašto si vrištala?", postavio je još jedno pitanje

,,Videla sam neki odvratni horor film", rekla sam

Odahnuo je i seo kraj mene.
Šta se ovo dešava sa njim? Odjednom je brižan... Ništa ne razumem.

,,Šta je s tobom?", izletelo mi je

,,Na šta misliš?", izvio je obrvu

,,Pa otkud ta zabrinutost odjednom?", pitala sam

,,Ne znam...", slegnuo je ramenima

Opustila sam se na kauču, glavu navalila na naslon i zaklopila oči.

Osetila sam ruku na svom obrazu. Otvorila sam oči i susrela se sa Harryjevim licem na, ne tako prijatnoj, udaljenosti od mog lica. Njegove usne bile su milimetar od mojih.

Brzo sam se izmakla i refleksno mu pljusnula šamar. Uhvatio se za obraz sa nekim čudnim izrazom lica. Kao da je bio razočaran.

Nepomično sam sedela malo dalje od njega i promatrala šta će da uradi.
Njegov pogled postao je taman. U sekundi me je uhvatio za vrat.
Disanje mu se ubrzalo.

Pustio me je i izustio jedno:

,,Beži"

Potrčala sam ka svojoj sobi. Brzo sam ušla u nju i zatvorila vrata.

Čula sam nešto što je ličilo na režanje i onda snažno lupanje, kao da je bacao po dnevnoj sobi sve što mu se našlo pod rukom.

Legla sam u krevet i navukla pokrivač preko glave. Skupila sam noge što bliže telu i rukama prekrila uši kako ne bih slušala tu buku koja je dolazila iz dnevnog boravka.

Par suza kliznulo je mojim obrazima.

Vratio se. Zver u njemu ponovo se probudila.

Ali nije iskalio bes na meni. Oterao me je pre nego što je izgubio kontrolu nad sobom.
To je dobro, zar ne?
Bar nisam više njegova dežurna stvar za istresanje besa...

Kada se buka stišala sklonila sam ruke sa ušiju. Ustala sam iz kreveta i polako provirila iz sobe. Stajala sam na ulazu u moju sobu i osluškivala hoće li se ponovo čuti lupanje.

Ništa...

Polako sam prošla malim hodnikom i sišla niz stepenice. Ušla sam u dnevni boravak.

Harryja nije bilo. Dnevni je izgledao je kao da ga je tornado posetio.

Jastuci pobacani po podu, fotelje prevrnute, kao i stočić, razbijena vaza...

Udahnula sam duboko i krenula da pospremam.

Došla sam do kauča i pogurala ga kako bih ga vratila na njegovo mesto. Pokupila sam jastuke sa poda i vratila ih na kauč. Malo teže sam podigla izvrnute fotelje. Mali stočić koji je ležao izvrnut sam ispravila. Došla sam do one razbijene vaze.
Počela sam da kupim deliće sa poda. Kada sam uzela u ruke jedno parče polomljene vaze, osetila sam oštru keramiku koja reže moju tanku kožu na prstu.