The Light Of The Darkness

16. I'll try

Ležim u krevetu već dosta dugo, ali ne mogu da zaspim. Oči me peku, predpostavljam od onog silnog plakanja.

Okrenula sam se na drugu stranu u nadi da ću konačno zaspati. Ali nisam, ne mogu zaklopiti proklete oči...

Ustala sam sa kreveta i teško izdahnula. Krenula sam da uzmem čašu vode. Izašla sam iz sobe i upalila svetlo u hodniku. Sišla sam niz stepenice i upalila još jedno svetlo. Imam naviku da popalim sva svetla na koja naiđem, da me nešto ne iznenadi ili zaskoči iz mraka. Detinjasta sam, znam...

Došla sam do kuhinje. Nasula sam vodu u čašu i popila je. Idalje mi se ne spava. Ovo je čudno, obično kad neko plače izmori se i brzo zaspi. Kod mene je sve obrnuto...

Pošto ne mogu da zaspim, a već je prilično kasno, mislim da ću malo da sviram. Ionako ne znam šta da radim...

Otišla sam iz kuhinje i prošla predsobljem. Stala sam ispred vrata prostorije u kojoj se nalazio klavir. Nisam ulazila u nju od kad me je Harry nasilno doveo tu, a dalje ne želim ni da se setim...
Prešla sam prstom preko brave dvoumeći se da li da uđem. Uhvatila sam kvaku i otvorila vrata. Prostorija je bila uredna, kao i pre onog događaja u njoj. Sve knjige koje su bile razbacane, sada su stajale na policama uredno složene.

Sećanja su počela da naviru. Ispred očiju stvorila mi se slika mene bespomoćne kako ležim na podu prekrivena knjigama, a iznad mene on, zver. Neumoljivo zamahuje i ostavlja tragove kaiša svuda po meni.

Par suza skliznulo je mojim obrazima. Protresla sam glavom terajući iz nje ove misli.

Prišla sam klaviru. Sela sam za stolicu i prislonila prste uz dirke. Počela sam da sviram muziku koja je u meni budila osećaj sreće, zadovoljstva, bezbrižnosti. Nosila me je iz ovog mesta, ove vile i daleko od Harryja.
Uživala sam u melodiji koju sam proizvodila. Moje telo lebdelo je u oblacima.

Harry's P.O.V.

Malo svetlosti probilo se odškrinutim vratima moje sobe i obasjalo krevet na kom ležim. Otvorio sam oči.

Čuli su se koraci koji su se udaljavali. Otkrio sam se i ustao iz kreveta. Navukao sam na sebe neku odeću koja mi je prva pala pod ruke. Izašao sam iz sobe. Svetla su bila upaljena svuda. Ugasio sam svetlo u hodniku ispred soba. Sišao sam niz stepenice.

Otišao sam do kuhinje, gde je bilo upaljeno još jedno svetlo. I njega sam ugasio.

Čuo sam neku muziku. Zvuk klavira me je dozivao. Prošao sam kroz predsoblje i ušao u prostoriju iz koje je muzika dopirala. Stao sam na vratima.

Abbigail je sedela za klavirom i svirala. Izgledala je kao anđeo koji svira svoju rajsku muziku. Budila je u meni osećaje za koje sam mislio da su davno izgubljeni u mojoj mračnoj duši.

Krenuo sam polako prema njoj.

Abbigail's P.O.V.

Moj savršen trenutak prekinule su nečije ruke na mojim bokovima.

Trznula sam se i ciknula u strahu. Okrenula sam glavu i ugledala Harryja iza sebe.

,,Divno sviraš", prošaputao je

,,Zašto si stala?", upitao je

Njegova glava bila je par centimetara od mog uha. Njegov topao dah strujao je mojim uhom, na šta sam se ježila.

Odmakao se od mene. Seo je na mesto pored mog. Stavio je ruke na klavir i počeo da svira. Znam ovu muzuku!
Pridružila sam mu se. Naše ruke stvarale su jedinstvenu melodiju. Prepustila sam se. Nije mi bilo važno što je on tu, sve dok je miran.

Stali smo. Okrenuo se ka meni.
Uzeo je moju ruku. Prislonio je svoju šaku uz moju i zamišljeno posmatrao.

,,Imaš tako malenu ruku", rekao je ne odvajajući pogled

Pustio je moju ruku i uhvatio moju bradu svojim prstima. Podigao mi je glavu u visini njegove. Istog momenta sam sklonila njegovu ruku sa svog lica i odmakla se od njega.

,,Zašto to stalno radiš?", pitao je

,,Šta radim?", zbunjeno sam ga pogledala

,,Svaki put kad ti se približim i postanem nežniji ti me odgurneš od sebe. Zašto se ne opustiš?"

,,Kako? Kad god te vidim u meni se probude svi oni osećaji, sva bol koju si mi naneo. Setim se svih suza koje sam zbog tebe isplakala, svakog detalja koji si mi učinio. Ne mogu da se opustim. Ne mogu da zaboravim tako lako sve što si mi učinio! I šta sad hoćeš od mene?", besno sam rekla

,,Molim te, bar pokušaj da me ne mrziš. Samo želim da ostaneš ovde. Nemam nikoga, osim tebe", tužno je izustio

Bilo mi ga je žao na trenutak. Ali ipak, ne dovoljno da zaboravim na sve.

,,Pokušaću", rekla sam

Pokušaću da ga ne mrzim, ali ne mogu ništa više od toga. Idalje će me sećati na sve ružno što sam ovde proživela...

Ustao je od klavira i stao ispred mene. Imao je zadovoljan smešak na licu. Raširio je ruke prema meni i krenuo da me zagrli. Pokušala sam da ga odgurnem, ali odlučila sam da mu dopustim da me zagrli. Pa neće mi ništa biti od jednog zagrljaja...
Obavio je svoje snažne ruke oko mog sitnog tela.

,,Hvala ti", rekao je glavu naslanjajući na moje rame

,,Dobro, Harry, dosta je sad", šapnula sam mu kako bi se odmakao od mene

,,Da, oprosti", rekao je i pustio me iz njegovog snažnog zagrljaja

Prošao je rukom kroz njegove nemirne lokne, nameštajući ih. Okrenuo se ka vratima. Krenuo je da izađe iz ove prostorije. Zaustavio se na izlasku.

,,Hajde", rekao mi je i rukom pokazao da ga pratim

Krenula sam za njim. Prošli smo predsobljem. Popeli smo se uz stepenice i došli do soba.

,,Laku noć, Abby", zastao je ispred svoje sobe i rekao

Krenula sam da mu kažem da me ne zove tako, ali nisam. Samo sam uzvratila pozdrav i ušla u svoju sobu.

Bacila sam se na krevet i utonula u misli.

Jesam li previše blaga?
Nisam mu trebala dopustiti da me zagrli. Dajem mu pogrešne signale. Ne želim da pomisli da sam mu oprostila. Jer nisam, niti ću ikada.

Zašto sam mu dopustila onaj nadimak?
Ne treba tako da me zove, tako me samo prijatelji zovu, a on je daleko od prijatelja...

Možda on ne bi bio tako loš, kada bi imao nekoga uz sebe. Možda je imao loše detinjstvo...

Imam neku želju da saznam nešto više o njemu.

Sutra ću ga pitati. Ne, to je loša ideja, sigurno mi neće reći, ako je imao teško detinjstvo.

Možda da odem do njegove sobe i malo pronjuškam?
Da, to je dobra ideja...

Ne znam odakle mi ova radoznalost odjednom.

Okrenula sam se na bok i zaklopila, sad već umorne, oči.
Osećala sam da tonem u san. Konačno... Sve ovo me je izmorilo...
____________________________________
A/N
Pa evo, odlučila sam da ipak objavim danas nastavak :D
Razlog je što sam imala vremena i da ne čekate do petka baš...
Ali većim delom jer je priča prešla 4k pregleda i 1k vote-ova! Presrećna sam, hvala vam puno, ljudi, volim vas ❤
Nadam se da vam se sviđa ovaj nastavak. :) Ostavite koji vote i comm, kao i uvek ❤