The Light Of The Darkness

15. Never

Bude me retki sunčevi zraci koji se probijaju kroz male rupice na roletnama. Pospano otvaram oči. Zatrepćem par puta i osvrnem se oko sebe. Nisam u svojoj sobi.

Okrenula sam se na drugu stranu kreveta i ugledala Harryja kako mirno spava. Njegove kovrdže bile su rasute po jastuku. Pokrivač je skrivao polovinu njegovog tela, dok je gornji deo bio otkriven dajući mi pogled na njegove čvrste grudi koje su se uzdizale i spuštale u skladu sa njegovim disanjem.

Promeškoljio se i nešto promrmljao te se okrenuo na bok.

Pogledala sam na sat koji se nalazio na malom stočiću pored kreveta. Bilo je 06:15.
Polako sam ustala sa kreveta. Izašla sam iz Harryjeve sobe i uputila se u svoju.

Čim sam ušla u svoju sobu krenula sam u kupatilo. Svukla sam sa sebe spavaćicu i veš i otišla pod tuš. Pustila sam tople kapljice vode da klize mojim telom. Ispustila sam izdah zbog topline vode koja me je opuštala. Mojom glavom prošle su misli o sinoćnjem događaju.

Šta ga je zaustavilo? Zašto nije uradio ono što je želeo?
Nije da se žalim, sigurno ne želim to da radim sa njim. Bar ne ponovo...

Kaže ne želi da me gleda uplakanu?
Pa koliko me je samo puta rasplakao?!
Tako ga je teško razumeti...

Ugasila sam vodu. Veliki oblak pare prostrujao je kupatilom kada sam otvorila vrata tuš kabine.
Dohvatila sam jedan peškir sa police i omotola ga oko tela. Izašla sam iz kupatila i ponovo se našla u svojoj sobi. Otišla sam do ormara i uzela veš, jednu majicu i šorc. Navukla sam to na sebe. Kosu sam očešljala i vezala u neurednu punđu. Izašla sam iz sobe i sišla niz stepenice.

Mogla bih izaći malo iz ove vile. Ne sećam se kad sam poslednji put bila napolju. Ovo je kao zatvor. Svaki dan samo sedim u vili. Prijala bi mi šetnja i svež vazduh.

Pošto nisam gladna, preskočila sam doručak i krenula ka ulaznim vratima vile. Uhvatila sam kvaku i pokušala da otvorim vrata, ali bila su zaključana.
Kako sada da izađem?

Ovo nisu obična vrata, da ih mogu otključati nekim ključem. Mada i za to bih se pomučila, da nađem ključ...
Ovde ima nekih lanaca, dugmenca, bravica i ostalih sigurnosnih stvarčica i naprava.

Izdahnula sam nezadovoljno i okrenula se sa namerom da se vratim u dnevni boravak. Prošla sam dugački hodnik i našla se na ulazu u dnevnu sobu. Ušla sam u nju. Sela sam na kauč.

Čudno da Harry još nije ustao. Uvek se probudi pre mene.
Nema ni Marthe. Nisam je videla ni u kuhinji, kad sam prolazila pored nje.

Televizor mi se nije gledao, tako da sam ubrzo ustala sa kauča i krenula ponovo u svoju sobu. Ne znam ni šta ću tamo, ionako nemam šta da radim... Jedino mogu nastaviti da čitam onu knjigu što sam juče počela.

Krenula sam da se penjem uz velike mermerne stepenice. Ugledala sam Harryja na vrhu. Stajao je tamo par trenutaka. Bio je obučen u belu košulju, malo raskopčanu pri vrhu i crne farmerke.

Zastala sam, kada se počeo spuštati prema meni. Stao je ispred mene. Blago mi se osmehnuo, dok je moje lice zadržalo monotoni izraz.

,,Dobro jutro", rekao je veselo

,,Dobro jutro", uzvratila sam ne toliko veselo, zapravo zvučala sam pomalo otresito

,,Čemu ta nervoza?", izvio je obrvu i upitno me pogledao

Samo sam slegnula ramenima ništa ne rekavši.

Stavio je ruke na moja ramena i pogled prikovao na mojim usnama. Izbečila sam se isčekujući sledeći potez koji će napraviti. Krenuo je polako da spušta glavu prema mojoj.