The Light Of The Darkness

36. Stalking

Harry's P.O.V.

Moje haotične misli prekinulo je kucanje na vratima moje sobe.

,,Harry, dušo, jesi li unutra?", bio je to Marthin glas

Nisam želeo da odgovorim, trenutno nemam snage ni usta da otvorim. Sve ovo me je na neki način razorilo.

,,Harry, otvori vrata, znam da si tu", Martha je opet progovorila uz neprestano kucanje

Ustao sam sa kreveta i udahnuo duboko. Izdahnuo sam puštajući sa tim izdahom svoju frustaciju.

Polako sam prišao vratima i otključao ih.

Vratio sam se do kreveta i izvalio se na njega.

Martha je ušla u sobu i pogledala me sa nekim zabrinutim izrazom lica.

,,Šta se desilo, dušo, zašto si tako tužan?", pitala me je

Otvorio sam usta da kažem nešto, ali reči nisu izlazile.

Martha se spustila na krevet pored mene i neprestano me gledala očekujući odgovor.

,,Abbigail je otišla od mene", tiho sam rekao

,,Zašto?", pitala je

Eh, Martha, duga je to priča...

,,Ja... poneo sam se loše prema njoj... učinio sam toliko loših stvari", rekao sam i prekrio lice šakama

,,Oh, dušo, sigurna sam da nije ništa toliko strašno. Vratiće se ona", ohrabrivala me je Martha

,,Neće, otišla je zauvek, ja sam kriv... Ne mogu... ne mogu bez nje... Martha, ja je volim...", rekao sam isprekidano suzdržavajući suze koje su pretile da će svakog trenutka da se izliju

Neki bi rekli da sam pičkica, da muškarci ne plaču.

Neki bi rekli: ,,Ubio si čoveka, a sad plačeš zbog jedne devojke"

Ali da li je greh osećati tugu? Plakati zbog nekoga ko ti toliko znači?

I najjači se nekad slome...

Za nju bih sve učinio, ali sam sam kriv što me sada mrzi. Kako i ne bi?
Naneo sam joj toliko bola i patnje...

,,Dođi", Martha je raširila svoje ruke pokazujući mi da priđem

Podigao sam se u sedeći položaj.
Martha me je zagrlila i pomilovala po kosi.

,,Sve će biti uredu. Moraš joj pokazati koliko ti znači. Ako je voliš, moraš se boriti za njenu ljubav. Moraš joj pokazati da se kaješ zbog grešaka koje si napravio", rekla je ohrabrujući me

,,Hvala ti, Martha", rekao sam tiho u njenom zagrljaju

Martha mi je bila kao druga mama. Bila je tu da me uteši i da savet.

Bila je majčinski nastrojena prema meni, predpostavljam zato što nije imala dece... A meni je bila potrbna majka, jer moja je bila hiljadama kilometara daleko. Nisam je video toliko dugo, mada sumnjam da bi me uopšte htela videti posle svega...

Koliko god imao godina, majka je uvek potrebna čoveku.

,,A sad na noge i da si odmah otišao da je vratiš!", Martha je ustala sa kreveta i pljesnula rukama zapovednički

Uspela je da mi izmami mali osmeh na lice. Ta žena je puna pozitivne energije.

Abbigail's P.O.V.

Eric i ja smo razmenili brojeve telefona i rastali se.

Ispričala sam se dosta sa njim, sad mi je mnogo lakše.