The Light Of The Darkness

27. Too late

Abbigail's P.O.V.

Probudila sam se poprilično rano. Bilo je sedam ujutro.

Ustala sam iz kreveta i brzo se spremila. Uzela sam svoje stvari i uredno ih složila u ormar. Stavila sam jednu sliku moje majke, oca i mene na mali stočić u sobi.

Na toj slici sam imala dvanaest godina. Bili smo na odmoru na Hawaiima. Kako je sve tada bilo jednostavno.

Prešla sam rukom preko te slike. Jedna suza kliznula mi je obrazom.

Sve bih dala da se sada vratim u to vreme. Kada je moj otac bio živ, kada sam bila bezbrižna i srećna.

Udahnula sam duboko i obrisala suzu sa obraza.

Uzela sam svoj novčnik i krenula u prodavnicu. Treba da kupim neke namirnice.

Izašla sam iz stana i zaključala vrata. Ušla sam u lift i pritisnula dugme za prizemlje. Ovaj stan nalazi se na petom spratu...

Lift se zaustavio. Izašla sam iz njega i krenula napolje.
Našla sam se na ulici. Ne znam ni gde treba da idem, uopšte ne poznajem ovu ulicu niti ovaj grad.

Udahnula sam duboko i krenula da pitam jednu ženu, koja mi je bila blizu, gde je prodavnica.

,,Oprostite, gospođo, gde se nalazi najbliža prodavnica?", pitala sam onižu ženu duge crne kose

,,Idite niz ulicu i sa leve strane videćete jednu manju prodavnicu", rekla je

Zahvalila sam joj i krenula niz ulicu. Naišla sam na manju prodavnicu. Ušla sam u nju. Došla sam do odeljaka sa voćem. Uzela sam banane i jabuke. Kupila sam i neko povrće, kao i još neku hranu. Došla sam do kase i sve to platila. Krenula sam nazad u stan.

Dok sam prolazila pored male uličice učinilo mi se da sam videla nekoga u njoj. Okrenula sam se prema toj osobi, ali nije nikog bilo. Samo mala mračna i pusta ulica.

Nastavila sam da hodam. Vratila sam se u stan i ostavila sve što sam kupila.

Uzela sam svoj polupani telefon i upalila ga. Pozvala sam Ryana da dođe. Rekao je da će biti ovde za par minuta.

Želim sad da što više vremena provedem sa njim.

Harry's P.O.V.

Uputio sam se ka aerodromu. Moram što pre stići do Washingtona, oni neće čekati ni sekunde.

Zaustavio sam auto ispred aerodroma i brzim koracima krenuo ka ulazu u aerodrom. Došao sam do šaltera.

,,Kad kreće avion za Washington?", pitao sam ženu koja je sedela tu

,,Žao mi je gospodine, ali već je otišao, pre deset minuta", rekla je

,,Sranje...", promrmljao sam

,,Kada kreće sledeći?", ponovo sam je pitao

,,Sutra ujutro", odgovorila mi je

Nemam vremena da čekam do sutra...

,,Imate li neki privatan avion?", pitao sam

,,Oni se iznajmljuju unapred", odgovorila je

,,Ne zanima me! Moram odmah za Washington, dajte mi jedan avion, platiću duplo!", iznervirano sam rekao lupivši rukom o onaj pult

,,Uredu, gospodine, avion će biti spreman za pet minuta", rekla je

Pa da, kad im pomeneš pare, odmah sve može...

Odaljio sam se od šaltera i seo na jednu stolicu.

Abbigail's P.O.V.

Čulo se zvono na vratima. Mora da je Ryan.