The Light Of The Darkness

39. Trust

Zastala sam ne znajući šta da kažem.

Harry je idalje držao čvrsto moju ruku gledajući me bez prestanka.

Nisam mogla da ga lažem o svojim osećanjima, a nisam mogla ni da mu slomim srce, jer poznavajući njega mogao bi... pa, svašta da uradi...

,,Plašiš li me se?", upitao je primetivši moju nervozu

Odmahnula sam glavom, ali istina je bila drugačija. Ipak sam ga se plašila, uvek je postojao taj osećaj straha, jer on je jedno nepredvidivo biće sa dve ličnosti.

,,Dođi", šapnuo je i prekinuo ovu neugodnu tišinu

Poveo me je do velikog i lepo dekorisanog stola.

Izvukao je jednu stolicu kako bih sela.

Konobari su ubrzo doneli neka jela te smo mi počeli sa večerom.

,,Ti i Eric ste... samo prijatelji ili?", Harry je iznenada upitao

Zastala sam sa jelom i pogledala u njega. Delovao je nervozno.

,,Samo smo prijatelji", odgovorila sam

Videla sam olakšanje na njegovom licu.

,,Kad smo već kod Erica, gde je on?", pitala sam osvrćući se oko sebe i pogledom tražeći Erica

,,Mislim da su on i Martha negde van sale u restoranu, verovatno večeraju", rekao je Harry nakon čega je ponovo zavladala tišina

Nakon što smo završili sa jelom Harry se digao od stola.

,,Pođi za mnom", rekao je ozbiljnim tonom

Pošao je ka zadnjim vratima sale, a ja sam ga pratila.

Otvorio je vrata i dao mi pogled na predivno dvorište.

Sve je svetlelo u zlatnim bojama. Na sredini dvorišta nalazila se mala drvena natkrivena površina. Sve je bilo ukrašeno cvećem raznih boja, a u ćošku dvorišta bila je jedna fontana koja je više ličila na manji vodopad. Niz veliko kamenje slivala se voda i padala u veliki otvor na čijem dnu su se nalazile lampice koje su ovom mini-vodopadu davale sjaj.

,,Dopada ti se?", Harry me je upitao dok smo koračali dvorištem

,,Predivno je", rekla sam zadivljeno

,,Ništa ne bih uspeo bez Marthe", nasmejao se, a za njim i ja

Zastali smo kod malih drvenih stepenica koje su vodile ka drvenoj terasici.

Popeli smo se tu i zastali kod ograde terase osmatrajući savršeno uređenu baštu punu cveća.

,,Abbigail, slušaj", Harry je progovorio posle dužeg vremena tišine

,,Moraš mi verovati... ja... promenio sam se. Nisam više ono čudovište, onaj monstrum. Ne znam šta mi je tada bilo, to nisam bio ja... Nikada to ne bih učinio nekome do koga mi je stalo. Molim te, nemoj me se plašiti. Nikada ti ne bih naudio. Oprosti mi za sve što sam učinio, molim te", rekao je tiho

Stajala sam ne progovarajući ni reči.

Nije mi jasno kako se neko tako brzo može pretvoriti iz bezosećajnog čudovišta u čoveka punog emocija.

Moje misli prekinule su ruke koje su uhvatile moje.

,,Pogledaj me", rekao je dubok hrapav i pomalo nesiguran glas

Podigla sam pogled sa poda i susrela se sa dva smaragda.

,,Da li mi veruješ? Da li vreuješ da te ne bih povredio?", upitao me je

Nisam ništa odgovarala samo sam ponovo spustila pogled.

Osetila sam hladne prste ispod svoje brade dok mi je Harry podizao glavu kako bih ga ponovo pogledala u oči.

,,Veruješ li mi?", pitao je tiho

Mogla sam primetiti tugu u njegovim očima. Svim silama se trudio da mu poverujem, ali teško je ponovo povratiti već izgubljeno poverenje.

,,Oh, Abbigail, kako? Kako da ti dokažem da sam se promenio? Kako da povratim tvoje poverenje? Trudim se, zar ne vidiš? Trudim se oko tebe kao ni o kog u životu. Samo kad bi mi pružila još jednu šansu, obećavam da ne bi bilo kao pre...", pustio je moje ruke i nervozno prošao rukom kroz svoje nemirne kovrdže

,,Imao si svoju šansu, Harry", rekla sam hladno

Ostao je ukipljen u mestu gledajući daleko ispred sebe. Pogled mu je bio prikovan za nešto u daljini.

Stresla sam se na povetarac koji je dunuo par puta.

Harry se odmah okrenuo ka meni.

,,Uzmi ovo", rekao je skidajući svoj crni kaput ispod kog je imao crnu košulju sa sitnim belim srcima

,,Ne treba", odbila sam ga

,,Hladno je", rekao je i zagrnuo me kaputom

,,Hajdemo unutra", dodao je i krenuo ka sali

Pošla sam za njim stiskajući rubove njegovog crnog kaputa kako bih se što pre ugrejala.

Osetila sam poznati miris. Kaput je mirisao na njega. Iako mrzim priznati, volim taj miris. Tako je dobar i budi ugodne osećaje, iako ne bi trebao.

Ušli smo u salu i tamo zatekli Marthu i Erica kako plešu. Delovali su jako srećno dok se Martha smejala.

,,Izvinjavamo se što vas prekidamo", Harry je progovorio

,,Sve je uredu, dušo. Eric i ja smo se lepo zabavili, on odlično pleše", Marha se nasmejala

,,Ni Vi niste još za staro gvožđe", rekao je Eric i zagrlio Marthu na šta smo se svi nasmejali

,,Mislim da je vreme da krenemo, Eric", rekla sam i vratila Harryju kaput

,,Zar već?", Martha je pitala

,,Moramo... Doviđenja", rekla sam i pošla sa Ericom iz restorana

,,I kako je prošlo sa Harryjem?", Eric me je pitao dok me je vozio kući

,,Dobro, valjda", rekla sam

,,Kako to misliš 'valjda'?", začuđeno je pitao

,,Ne znam ni sama", slegnula sam ramenima

,,Pa jeste li se pomirili? Hoće biti venčanje? Samo da znaš, mene ima da uzmeš za kuma, nije da se namećem, ali nije fer da uzimaš nekog drugog ipak sam ja kvalifikovan za taj položaj", rekao je te se nasmejao

,,Neće biti nikakvog venčanja. Nisam mu oprostila, niti ću ikada", ozbiljno sam izgovorila

,,Nemoj da si na kraj srca. On se stvarno trudi da mu oprostiš", rekao je Eric dok su se kola zaustavljala ispred moje kuće

,,Znam, ali preko nekih stvari se ne prelazi tako lako", rekla sam izlazivši iz kola

,,Vidimo se", dodala sam i utrčala u kuću

Odmah sam otišla u kupatilo i skinula šminku te svukla sve sa sebe. Okupala sam se te obukla u pidžamu i legla u krevet.

Zašto se ponovo pojavio taman kad sam pronašla mir? Zašto jednostavno sve ne zaboravi i nastavi dalje sa životom?
Samo želim miran život, bez nevolja, a takav život pored njega ne postoji...

Baš u trenutku kada sam sklopila oči i počela da tonem u san začula sam buku koja se čula tačno ispod mog prozora...
____________________________________
A/N
Hey, ljudi :)
Evo me, dočepala sam se Wattpada posle ovih napornih par dana...
Nadam se da vam se dopada nastavak :)
Šta mislite šta je prouzrokovalo buku? Provalnik, neka životinja ili nešto treće?
Ostavite mi koji vote i komentar, kao i uvek :)
Samo da vas podsetim, ako još niste, puno bi mi značilo da glasate za ovu moju priču na BWWA, imate link na mom profilu u opisu :)
Ly all ❤