Storm

Part 13

"Ja sam odlucila. Odlazim." okrenula sam se Kim nakon sto sam 10 minuta stojala pored prozora i gledala na cestu.
"Samo tako?"
"Da. Tesko mi je ovdje, ne mogu vise da disem. Gubim zrak."
"Jessy.."
"Ako hoces mozes samnom na par dana." kimnula je glavom "Ja danas idem po karte nakon sti razgovaram sa tetkom."
"Ok." zagrlila me je a onda je pocela i da place. Obrisala je suze i nasmijala se.
"Idemo van veceras." poljubila me u obraz a onda izasla iz sobe. Koliko god da je i meni tesko, moram. Moram da se sklonim odavde makar na 2-3 mjeseca a onda se vracam.
"Sta je sa Kim? Zasto je izletila uplakana iz kuce? Jos je bezobrazna..." Leon je usao u sobu i naslonio se moj ormar.
"Treba mi tvoja pomoc."
"Kakva?"
"Moram da nagovorim oca da me pusti kod tetke."
"Nadam se kod one u Aberdinu?"
"Ankara." pogledao je u mene kao da sam rekla da planiram nekoga da ubijem. Samo se nasmijao, odmahnuo rukom te izasao iz sobe. Cula sam kako se smije dok se penjao uz stepenice.
"Koji kreten." promrljala sam te sam odlucila da odem kod oca u njegov advokatski ured. Presvukla sam se a onda izasla iz kuce. Nije mi dugo trebalo da dodjem do njegovog ureda jer i nije bio bas daleko od nase kuce. Vec dugo radi kao advokat i jako je poznat po tome sto ne gubi sporove na sudovima. Ispred njegovog ureda docekala me njegova sekretarica, Tina. Ovog puta je bila nasmijana, cak me i zagrlila i iznenadilo me kad sam cula to da me nije dugo vidjela i da sam se proljepsala. Inace je uvijek imala naborano celo kad sam ovdje i nije bila bas ljubazna. Ne znam sta se njoj desilo, mozda je dobila povisicu il nasla nekoga u zivotu ko ce da trpi njene gluposti. Odmjerila sam je i odlucila da ovaj put budem ja ona koja je odbojna.
"Dobro je. Mozes li da kazes ocu da ga trebam?" kimnula je glavom i usla u ocev ured. Zatvorila mi je vrata pred nosom a onda sam se odmakela par koraka u nazad. Nakon par sekundi Tina je izasla iz ureda.
"Mozes da udjes."
"Ti ces mi rec." promrmljala sam i prosla pored nje i zalupila joj vrata pred nosom kad je krenula da udje zamnom. "Hellooo daad!"
"Hej srce." podigao je pogled sa onih silnih papira na stolu "Od kud ti?"
"Nisam mogla cekati veceras. Nesto se desilo."
"Sta?" skinuo je naocale i odlozio ih na stol.
"Mogu li kod tetke u Ankaru na 2 mjeseca?"
"Zasto?"
"Guse me svi. Ovdje. Na poslu. Ne mogu vise, treba mi odmor."
"A fakultet?"
"Ne mogu ja to. Znas sta se desilo neki dan?"
"Zvat cu Pheobe sutra pa ako se bude slozila da dodjes..."
"Hvala ti." ustala sam iz fotelje te presla na njegovu stranu stola i zagrlila ga. Sad bih trebala da razgovaram sa Harry-jem.
"Znas koga sam vidjeo juce?"
"Koga?" znatizeljno sam ga upitala. On je poceo da se smije te vratio naocale na nos.
"Sjecas se onog cupavog Harry-ja?"
"Da. Sta s njim?"
"Juce je prosao pored nase kuce. Taj decko stvarno nema obraza, cak je i svirao iz auta kako bi me pozdravio."
"Daj oce, on je fin decko samo ti nikad nisi imao zelje da ga upoznas."
"Sta to znaci?"
"Nista. Nije me briga za njega, sta je bilo bilo je u gotovo je ponajvise zahvaljujuci tebi."
"Tako je, i treba da mi budes zahvalna. On bi sad pravio budalu od tebe i valjao se po krevetu sa nekom drugom." kimnula sam glavom a onda pobjegla od njega uz izgovor da me Kim ceka. Zaustavila sam se vani ispred odvjetnickog ureda.
Dal' da idem do Harry-ja? Ako odem pokazat cu da mi je stalo a ako ne odem ispast ce ruzno i bezobrazno, a jos gore je to sto cu time dokazati da bjezim od njega.
Na kraju sam sjela u taxi i dala taxisti adresu na koju treba da me odveze. Prvo cu pricati sa Louisom, on je nekako najrazumniji od svih njih, zelim da cujem njegovu stranu price. Louis je ujedno i najstariji i cula sam da je on najbolji savjetnik od njih... mozda ima i kakav savjet za mene. Ispred dvorista Louis-ove kuce bio je zgodan momak u odjelu, izgledao je kao cuvar.
"Dobar dan." pozdravila sam ga a onda je on uzvratio.
"Dobar dan. Koga trebate?"
"Ummm.. Ovdje... Ovdje zivi Louis Tomlinson?"
"Ko ga treba?"
"Samo mu recite... zapravo nemojte nista govoriti." okrenula sam se i krenula nazad. Nisam ja ovo mogla, on ce sve izblebetat Harry-ju i... "Jessica Parker. Recite mu da je hitno." uzdignute glave sam sacekala Louisa da izadje van no cuvar mi je samo otvorio glavna vrata i pustio me u dvoriste. Na svu moju zalost, tamo je bilo dosta parkiranih auta, pored svega i Harry-jev.
OHHH MYYY GOSH!!
Bas kad sam pomislila da sam uradila nesto ispravno ispostavi se da je to jedna od vecih gresaka od onih predhodnih. Louis je izasao iz kuce i zatvorio vrata.
"Ne brini se, niko ne zna da si to ti." Louis me utjesio a onda sam ga zagrlila "Kako si me nasla?"
"Znas da Harry nekad puno prica." nasmijala sam se "Mozes me zvati kad budes sam?"
"Zasto? Neki problem?" kimnula sam glavom "A da udjes unutra i da rijesite taj problem?"
"Ne znam... Ne mogu ja to."
"Zasto?"
"Znas... Ja i Harry... Mi smo nekad davno.."
"...bili u vezi." Louis me nadopunio.
"Kako znas?"
"E tako.. Znas, on jos ima vasu sliku kad ste bili djeca." naslonila sam se na vrata "Drzi je u novcaniku."
"Cekaj... na toj slici i ne licim na sebe, kako si shvatio."
"Imas iste oci."
"A jel?" nasmijala sam se a onda su se vrata otvorila i da Harry nije tako spretan vjerovatno bi sad lezala na podu.
"Aaaa znaci POSTAR je tu?" Harry je arogantno postavio pitanje Louisu.
"Ja sam mu rekla da to kaze." rekla sam a onda sam pogledala u Louisa. On je nesto ocima pokusavao da kaze Harry-ju i prije nego sam ja to shvatila Harry me podigao preko ramena.
"HARRYYYY!!!" vrisnula sam a onda su se u hodniku stvorili i ostali decki "HARRY SPUSTI ME NA TLO!" vristala sam dok se Harry penjao uz stepenice a Niall i Liam su navijali dolje. Pogledala sam u njih i zaprijetila im prsom a onda je Harry usao u jednu od soba, bacio me na krevet a onda zakljucao sobu.
"Otvori vrata!!" vrisnula sam i pokusala mu uzeti kljuc.
"Cekaj, znam da si me pozelila." Harry se smijao jer dok sam ja pokusala da uzmem kljuc ispalo je kao da ga grlim. Dok sam ja skakala po sobi i vikala Harry je kljuc bacio kroz prozor ravno u bazen koji je bio ispod naseg prozora.
"KRETENUU!! KAKO CU JA IZACI SAD?!"
"Ko kaze da ces izaci?"
"Harryy!!" gurnula sam ga a onda je on pao i glavom udario od pod. Ostao je da lezi na podu.
Jessica, ubila si ga!
Ukoceno sam stojala iznad Harry-ja a onda se bacila na koljena i spustila glavu iznad njegovog srca. Kucalo je. Odahnula sam i pocela ga gurati.
"Daj dizi se!"
"A to vi inace tako radite u praksi?" progovorio je a onda se ispravio i drzao se za glavu.
"Da. Neke i ostavimo da crknu."
"Zanimljivo." kimnula sam glavom i pripremala se za finale. Kako da mu kazem?
"Znas Harry..." oborila sam glavu i pocela se igrati sa prstima "Ja..." dok sam zamuckivala i pokusavala da izgovorim to zbog cega sam ovdje Harry se trgnuo te me jako povukao uz sebe i zagrlio.
"Sta god je moze da ceka." prosaputao je te se skupio uz zid i nije me pustao iz zagrljaja. Prepustila sam mu se jer ovo je mozda i posljednji put da ga vidim. Toplo mi je bilo oko srca... u stomaku nisam osjecala samo leptirice, imala sam cijeli zoloski vrt...
"Kim nas je zvala veceras na neku zabavu."
"Jel' ti rekla o cemu se radi?"
"Ne. Rekla je da ces mi ti reci."
"Ja?"
"Da. Al meni to sad nije bitno."
"Ja mislim da jest."
"Onda to moze jos malo da priceka."
"Harry... Odlazim." rekla sam mu no on kao da me nije cuo. "Odlazim." ponovila sam a onda je on podigao glavu i pogledao u mene. Pocela sam da se tresem kad su nam se oci susrele.
"Kad?"
"Ovih dana." on je kimnuo glavom "Idem te.." ustao je sa poda ostavljajuci mene a onda uzeo kljuc iz dzepa i izasao iz vrata. Znaci nije bacio pravi kljuc dolje? Ustala sam i izasla van za njim. On je sjedio na dnu stepenica i gledao u pod.
"Harry?"
"Pusti me. OK? Samo me pusti." spustio je celo na koljena a onda sam izasla iz kuce.

*Harry's P.O.V.*

Odlazi?! Pff, glupost. Bjezi. Zasto nije jednostavno rekla 'Bjezim Harry' ? Lakse bi mozda i podnjeo, ovako samo 'Odlazim' me boli jer samo sto sam je nasao i jednim dijelom je vratio u zivot ona odlazi kao da se nikad ni nije vratila. I sad... izasla je iz kuce a nije nista rekla iako sam jok rekao da me ostavi nisam zelio to. Ja to njoj nikad ne bih uradio. Ostao bi, u inat njoj i ne bi se odvajao od nje.
"Kako mozes?" tiho sam izgovorio i ustao sa stepenica.

*Jessica's P.O.V.*

Ne mogu ja ovako otici od njega. Ne ide. Vratila sam se nazad u kucu bas kad je Harry ustajao sa stepenica. Ukocio se kad sam usla ponovo na vrata i nesto mi je govorilo da ovaj put ispravno postupam.
"Nemoj da kasnis veceras. Pokupi me oko 7 PM i idemo na jedno mjesto, sami, prije nego se sastanemo sa ostalima. Nikome nista ne govori." izasla sam iz kuce prije nego je on uspio bilo sta da kaze. Nisam zeljela da cujem njegov komentar jer me bilo strah da ce me odbiti i reci da odma mogu da idem tamo gdje sam i krenula. No on je sutio, nije ni izasao zamnom da kaze da nece tako, poslusao je ono sta sam rekla. To je moj Harry.