CHAPTER TWO
________________•Neymar•
"To je ovde levo", parkirao sam kola te prebacio pogled na Rafaellu. "Mozda je bolje da ti ides sam".
"A sta ces ti?"
"Ja cu prosetati do grada, pa cemo se cuti kad zavrsis da me pokupis"
"Dobro, vidimo se", izasli smo iz kola te sam otvorio vrata da Poker izadje.
"Dobar dan. Trebao bih Nataliu Barton", rekao sam zeni koja je radila na salteru.
"Imate li zakazano?"
"Ne".
"Morate imati zakazano!" Drsko je odgovorila. Mrzim kad je neko drzak.
"Ali mom psu nije dobro, molim vas".
Pogledala je u mene te izdahnula. Uzela je telefon, te verovatno pozvala Nataliu.
"Gospodjice Barton, jedan decko moli da pregledate njegovog psa... Ne, nema zakazano... U redu, reci cu mu".
"Sacekajte da zavrsi nesto. Mozete sesti ako zelite".
Seo sam te pogledao u Pokera i nasmejao mu se. Tako je mirno lezao i gledao u nesto.
Nadam se da ce Natalia poverovati.
Ne volim lazi, ali u ovom slucaju moracu da lazem, i to sve zbog nje.
"Sada mozete uci", rekla je te sam jos jednom pogledao u Pokera pre nego sto smo usli.
"Dobar dan", rekla je dok mi je bila okrenuta ledjima. Taj njen glas. I zaboravio sam kako zvuci.
"Dobar dan", napokon se okrenula te ostala sokirana. Mislim da nije mogla da veruje da me vidi.
Uspeo sam da je odmerim i shvatio da je jos lepsa nego pre.
"Ti!?" Jedva je uspela da progovori. Nasmejao sam se te klimnuo glavom.
"Zdravo, Natalia!"
"Sta mu je?" Prisla je Pokeru te cucnula pored njega.
"Ne znam. Nece da jede, i samo lezi".
"Stavi ga na krevet", podigao sam ga na krevet te je ona pocela da ga pregleda. "Meni deluje da je sve u redu, jesi li ti siguran da je on lose?"
"Ne znam, cinio mi se tako, bilo mi je cudno sto samo lezi".
"Mozda je zeleo malo vise paznje. Sigurna sam da je dobro". Otisla je do svog stola i nesto zapisala. "Je l to sve?" Upitala me je kada je videla da jos uvek stojim na isto mestu i gledam u nju.
"Mogu li dobiti tvoj broj?"
"Zasto?" Pokusala je da sakrije osmeh, ali bezuspesno.
"Zeleo bih da te bolje upoznam".
"I zato si me zapratio na instagramu?"
"Videla si?"
"A kako ne bih videla? Zapratili su me i tvoji fanovi i komentarisu mi slike, pitaju me odakle se znamo".
Nasmejao sam se te joj se priblizio i dao joj svoj telefon da upise svoj broj.
"Neces odustati?" Odmahnuo sam glavom, te je pocela da kuca svoj broj.
"Da bih bio siguran da si mi dala tacan broj, sad cu da te zovnem".
Kada sam cuo da joj zvoni telefon uzeo sam ga sa stola i uverio se da je to moj broj.
"Jesi li sada srecan?" Klimnuo sam glavom i nasmejao se.
"Vidimo se", uzeo sam Pokerov povodac te krenuo ka vratima.
"Reci mi nesto", zaustavio sam se te se okrenuo ka njoj, "nije mu bilo nista, zar ne?", pogledala je u Pokera.
"Kako znas?"
Bio sam uhvacen u lazi. Bravo Neymar. Bravo.
"Mislim da sam veterinar!" Mogao sam osetiti sarkazam u njenom glasu. "Zasto si to uradio?"
"Zar nije ocito?" Pogledala me je cekajuci da nastavim. "Trazio sam te svo ovo vreme, i sada kada sam te pronasao, zelim da te upoznam, jer mi se svidjas!"
Morao sam joj reci. Neka zna.
I treba da zna da mi se svidja, mozda ce me onda drugacije gledati.
Zelela je nesto da kaze, ali ju je prekinulo kucanje na vratima. Pogledala je na sat te vratila pogled na mene.
"Imam nesto zakazano sad. Cao Neymar!"
Nasmejao sam se te joj mahnuo i izasao.
Ne mogu da verujem da se ovo desilo.
___________________________________
Nisam znala koji gif da stavim od ova dva poslednja, pa sam oba stavila haha.
Nadam se da vam se ovaj deo svidja.
Obicno ne gledam da li ima komentara na proslom delu da bih objavila sledeci, a necu ni sada. Jer ja ovu pricu pisem prvo iskljucivo zbog sebe.
Ali stvarno bih volela da ostavite komentar, svoje misljenje.
Nema veze ako to budu 2-3 reci, nije to bitno. Bar napisite nesto. Recite mi sta vam se svidja, a sta ne.
❤
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Alegria || Neymar Jr
ФанфикNe verujete u ljubav na prvi pogled? Ni Neymar nije verovao, sve dok nije sreo nju.