Alegria || Neymar Jr

24.

CHAPTER TWENTY FOUR
__________________________

•Natalia•

"Ljubavi, bio si mnogo sladak kao mali", rekla sam mu dok su mi Nadine i Rafaella pokazivale slike iz detinjstva.

On me je samo prostrelio pogledom i nastavio da gleda neku utakmicu. Nije mu bilo drago sto gledam ove slike. Ali nije mi jasno zašto. Bio je presladak.

"Ovde je imao 3 godine, bio je tuzan jer je izgubio omiljenu igracku", Rafaella i ja smo pocele da se smejemo, dok nam je Nadine prepricavala taj dogadjaj.

"Nata, idemo da prosetamo", Neymar je ustao i pogledao u mene. Nije mi preostalo nista, nego da podjem sa njim. Uputila sam osmeh Nadine i Rafi, te posla za Neymarom napolje.

"Sta ti je?" Upitala sam ga kada smo izasli iz dvorista i krenuli ka obliznjem parku.

"Nista, samo sam zeleo da provedemo malo vremena sami", prebacio je jednu ruku preko mog ramena i poljubio me u obraz. "Mnogo te volim!"

"Cudan si mi nesto", sumnjicavo sam ga pogledala.

"Zar ne mogu svojoj devojci reci da je volim?"

"Naravno da mozes. Volim i ja tebe!" Nasmejala sam se te ga poljubila. Seli smo na jednu klupicu te sam se ja pribila uz njega, a on me je ponovo obgrlio jednom rukom.

"Je li ti lepo ovde?"

"Da, mnogo mi se svidja. Iako jos nismo otisli, jedva cekam da opet dodjemo". Nasmejao se i poljubio me u obraz. "Alison me je zvala da dodjem kod nje na nekoliko dana".

"Kad?"

"Pa mislila je sledece nedelje da dodjem na produzeni vikend", mogla sam primetiti da se malo namrstio.

"Nemoj ici sledece nedelje", upitno sam ga pogledala na sta se on malo nasmejao. "Imam neke planove za nas sledece nedelje, nemoj ici tad".

"Zar ne mozes to odgoditi za neki drugi put?"

"Ne, Nata. I zavrsili smo sa tim!" Prekrstila sam ruke praveci se ljuta. "Nemoj sad tu da mi se ljutis", odmakao se od mene da bi me dobro pogledao. Priblizio mi se da bi me poljubio, te sam obavila svoje ruke oko njegovog vrata primacuci se jos vise ka njemu.

"Mnogo te volim", prosaputao je dok je ostavljao kratke poljupce na mojim usnama.

•Neymar•

"Moram da pricam sa vama o necemu", rekao sam mami i tati kada su Rafaella i Natalia otišle u grad sa Daviem. "Odlucio sam da zaprosim Natu".

Mama me je pogledala sa rasirenim ocima ne verujuci u ono sto cuje. Nakon nekoliko sekundi su se oboje nasmejali sto je bio znak da im je drago zbog toga.

"Ne mogu da verujem. Moj sin se zeni", ustala je i zagrlila me.

"Polako mama, nije jos ni pristala", obrisao sam joj suze i ponovo je zagrlio.

"Kako si planirao to da uradis?" Tata se konacno oglasio.

"Na utakmici, sledeceg vikenda. Voleo bih da vi dodjete tad, zelim da i vi budete deo toga".

"Naravno da cemo doci sine", oboje su me zagrlili.

"Jesi li kupio prsten?" Samo sam klimnuo glavom te izvadio kutijicu iz dzepa i otvorio je.

Po njihovima izrazima lica, mogao sam shvatiti da im se svidja prsten.

___________________________________

Ipak ce imati jos 2 dela. Nisam zelela sve da stavim u jedan, pa sam odlucila da dodam jos jedan deo.

Nadam se da vam se svidja.

vote+comment=❤

Stvarno bih volela kada bi poceli da komentarisete. Volela bih da cujem vasa misljenja.

P.S. Imam jedno pitanje za one koji su citali moju prvu pricu Maliu. Ima li svrhe preuredjivati tu pricu i opet je objavljivati?
Sta vi mislite o tome?

❤