"Jesam li ti rekla da nema razloga da se plasis?" Upitala sam Neymara kada sam ispratila mamu. Ona ce biti u hotelu, insistirala je na tome, jer nije htela da mi 'smeta'.
On je samo klimnuo glavom te sam ja sela kod njega u krilo i obavila svoje ruke oko njegovog vrata.
"Razmisljao sam nesto..", zaustavio se da bi pridobio moju paznju, "..posto sledece nedelje idem u Brazil, mogla si ti da ides sa mnom. Nikada do sada nisam imao priliku da te vodim, i sada bih zeleo da ides sa mnom".
"Ne znam bas"
"Ovaj put me neces odbiti. Ako treba silom cu te odvesti", pokusao je da zvuci ozbiljno.
"Dobro, ici cu sa tobom", nasmejala sam se i poljubila ga.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ostaces ovde nocas?"
"Ako ti ne smetam", odmahnula sam glavom, te ustala i uhvatila ga za ruku povlaceci ga ka sobi.
"Idemo onda sad da spavamo, sutra sam prva smena", samo je klimnuo glavom i usao u kupatilo.
Nedelju dana kasnije
"Dobro dosla u Brazil", Neymar je prosaputao, te ostavio kratak poljubac na mom vratu.
Uzeli smo naše stvari i krenuli ka Neymarovom ocu koji nas je cekao kod kola. On mu je prvi prisao i zagrlio ga, a potom i ja.
"Kako ste deco?"
"Dobro smo tata, sta ima novo?" Seli smo u kola i krenuli ka Neymarovoj kuci. Jedva cekam da je vidim.
"Osim toga da Davi jedva ceka da te vidi, nista", svi smo se nasmejali na to.
Ubrzo je Neymar Sr parkirao kola ispred ogromne kuce iz koje je Davi istrcao i poleteo Neymaru u zagrljaj.
"Tata, mnogo si mi nedostajao", Davi je bio mnogo srecan, jer je ponovo sa Neymarom posle 2 meseca.
"I ti si meni sine", spustio ga je, te je Davi pogledao u mene.
"Nata", cucnula sam pored njega te je on obavio svoje malene rucice oko mog vrata. Mogla sam da primetim da nas je Neymar slikao ovako dok se grlimo.
Pustila sam Davija, te smo svi usli u kucu gde su nas cekale Nadine i Rafaella.
"Kako ste putovali?" Nadine je upitala dok smo sedeli u dnevnom boravku i pricali.
"Dobro", Neymar je kratko izustio. "Rafa, dodji sa mnom na trenutak", pogledao je u mene, te mi se nasmejao i otisao sa Rafaellom u dvoriste.
"Jesam li ti nedostajao?" Odjednom se Davi stvorio ispred mene, te sam ga stavila da sedne kod mene.
"Mnogo", poljubila sam ga u obraz, te pogledala u Nadine i Seniora koji su nas gledali sa velikim osmehom.
•Neymar•
"Zaprosicu je", rekao sam nakon nekoliko sekundi tisine. Rafaella je samo pogledala u mene sa rasirenim ocima.
"Stvarno?" Klimnuo sam glavom. "Jesi li siguran 100%?"
"Nikada nisam bio sigurniji!"
"Zelim ti svu srecu ovog sveta brate, mnogo te volim".
"I ja tebe volim", zagrlio sam je.
"Jesi li kupio prsten?" Odmahnuo sam glavom te pogledao u kucu gde sam mogao videti Davija i Nataliu kako nesto pricaju i smeju se.
"Ici ces sutra sa mnom, moze?"
"Naravno, to se ne propusta!"
_________________________________
Znam da nije nesto, ali jednostavno za ovu pricu vise nemam inspiraciju.
Sledeci deo je poslednji + epilog. Znaci jos 2 dela.
Zao mi je sto je kraj, ali ovako je bilo planirano jos na pocetku.
vote+comment
P.S. Pocela sam da pisem novu pricu, DESTINY, pa ako zelite, procitajte.
