⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

MISTERIJA SUZA

Kada novo jutro svane, probude se i nove nade. Pa, bar bi trebalo tako da bude. No ovog jutra se raspravljam sa Alis i to traje već tri sata. Ne želi da razume da je ovo opasno i da moram da nastavim sama sa daljim istraživanjem. Samo brinem za nju i ne želim da joj se desi nešto loše!

-Slušaj me Alis... ti si stvarno draga osoba, dobar si prijatelj ali te sve ovo uvlači u velike probleme. Baš zato što sam ti drugarica zamoliću te da me pustiš da uradim ovo sama. Ne želim da te uvlačim u još nevolja jer si dobra osoba, ne treba ti sve ovo...- poslednjim atomima snage se trudim da je ubedim.

-Ne, Helen! Baš zato što sam dobar prijatelj, ja rizikujem zbog tebe i želim da ti pomognem, nije me brga koliko je opasno sve dok mogu da ti pomognem na bilo koji način. Želim da ti pomognem, molim te, ne isključuj me iz svega sad kad si stigla do ovde.- preklinjala me je.

Uzdahnula sam pokušavajući da ne izgubim strpljenje. Dođavola!

-Ali ne želim da ti se dogodi nešto Alis!-

-Neće, jer imam tebe, a ti imaš mene.- povlači me u čvrst zagrljaj i tek tada malo spustim loptu.

-Uredu, ako misliš da možeš i ako stvarno želiš...-

-Da, želim!- kaže bez razmišljanja. 

-Tvrdoglava!- 

-U redu onda, najbolje drugarice zauvek?- 

Ispružila je mali prst svoje leve ruke ka meni. Iznenađeno sam gledala u prst setivši kako smo to radile kada smo bile male uz iste reči koje je sada izgovorila.

-Zauvek.- isprepletala sam naša dva prsta uz kikotanje.

-Zaboravila sam da te pitam. Reč je o Adamu...- nesigurno je zastala observirajući moj izraz lica koji se nekako smrknuo na pomen tog imena

-Oooh! Šta još hoćeš da znaš? Pa sve sam ti  već rekla!- pitam iznervirano.

-Da sve osim... da li bi mu pružila šansu da su okolnosti bile drugačije?- 

-Alis,- uzdahnem i nasmešim se kako ne bi delovala iznervirano, -Adam je dobar dečko ali se druži sa pogrešnim ljudima koji su od njega napravili potrčka, ipak i da su stvari drugačije sa njim on se meni jednostavno se nesviđa. Onaj koji se meni dopada...- nisam ni stigla da dovršio rečenicu jer me je Alisin zagrljaj oborio na krevet dok je glasno vrištala pokraj mog uha.

-Au! ostala sam bez levog uha!-

Nasmejala se a potom uspravila u sedeći položaj. O ne! Previše sam rekla i sada želi detalje... 

-Šta? Ko je to? Nisi mi ništa rekla, šta je sa njim?! Zašto ja nisam obaveštena da moja sestra ima simpatiju. Hajde pričaj devojko!-

Pognula sam pogled i ponovo izdahnula vazduh iz svojih pluća. Do sada niko nije znao za njega, dobro sem mog dnevnika, ali niko ne zna za moj dnevnik tako da... svodi se na iso.

-Molim te reci miiii!- počela je da skače oko mene kao dete koje želi da zna gde mu je sakrivena čokolada.

Razmislila sam i kada sam se setila šta sam uradila, tačnije rekla pred tom osobom osetila sam crvenilo koje mi je jurnulo u obraze. Jednostavno sam se bacila na leđa i prekrila lice jastukom.

-Bože, ja sam idiot!- rekla sam kroz jastuk.

-Molim? Ništa te ne čujem od tog jastuka. Presta da se glupiraš i pričaj!-

-Dobro evo, ispričać ti. Osoba koja mi se sviđa me je već pitala da izađemo ali jednostavno sam rekla da moram da učim hemiju! I to je Kevin.- bacila sam se na leđa ponovo i vratila jastuk na lice.