⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

U LJUBAVI I RATU SVE JE DOZVOLJENO

Kada pomislim da su me skoro svi ljudi napustil osetim paniku kako polako preplavljuje moje telo, ali se onda setim onih koji su tu i posle sjaja ostali sa mnom u mraku i ne mogu da se otmem utisku da su upravo ti ljudi jedini i zaslužili da zapravo budu u mom životu. No, ja opet tragam za drugima i preklinjala bih neke da se vrate. Koliko god bila svesna činjenice da je to skroz pogrešno, za neke bih ponovo pogazila svoj ponos samo za jedan njihov osmeh.

-Helen, šta tačno tražiš, možda mogu da pomognem?!- prenuo me je Tejlorov glas.

Čudno, baš kao i prošli put kada sam bila na mostiću, duboko zamišljena u sopstvene probleme on je došao i naterao me da se odmislim. Pogledala sam nervozno oko sebe tražeći mesto gde bi mogla početi sa kopanjem, ali je bilo bar tri aleje cveća u dvorištu. Ne bih da unštim ovo prelepo cveće oko kojeg se baka Meri nekada trudila toliko.

-Tražimo mesto gde bi mogla biti zakopana knjiga koju mi je majka ostavila. Negde je ovde, ispod jedne od aleja ovog cveća ali ne želim uništiti sve zbog jedne knjige.-

-Pa to je bar lako, trebalo je odmah da mi kažeš. Pogledaj tamo.- prstom je poentirao u srednji red aleja odmah uz komšijsku, drvenu ogradu. -Vidiš kako nema cveća na jednom mestu?-

Zaista je bio u pravu. Jedno malo mesto, ne tako primetno bilo je ogoljeno bez i jednog jedinog cveta.

-Dobro, onda moram kopati.- rekla sam podignuvši ašov sa zemlje.

-A ne! To ne dolazi u obzir. Bio bih zaista velika budala da te sada pustim da prljaš te nežne ruke zemljom i to pored mene živog.- rekao je kroz šalu uzevši mi ašov iz ruku i bacio se na kopanje.

Sreća je što se još uvek vidi pa nema problema za kopanje. Dok sam posmatrala kako komadi sveže zemlje lete na sve strane poput one scene u crtaćima, ašov je naišao na nešto, po zvuku sudeći, metalno. Trgla sam se na taj tupi zvuk i pogledala u Tejlora koji se zadvoljno smeškao razgrnuvši zemlju rukama. Napokon je izvadio i metalnu kutiju sa jednom prostom kopčom. Odmah sam je otvorila i pronašla knjigu o kojoj je mama stalno pisala. Na trenutak mi je sve delovalo kao usporen snimak dok sam zurila u korice na kojima je bila ispisana neka meni nepoznata reč hijeroglifima 'מכשפים'.

-Ne mogu da verujem! Tejlore pogledaj!- ushićeno sam rekla prinevši mu knjigu bliže kako bi i on video.

-Pa, jednostavno je prelepa! Zamisli Helen, u rukama držiš komad istorije star više od dve hiljade godina. Neverovatno!- rekao je drhtavim glasom isto toliko ushićen.

Otvorila sam prvu stranicu na kojoj je bilo još mnogo sličnih hijeroglifa i od svega postojao je samo jedan problem. Ja ne znam da čitam hijeroglife!

-Dođavola!- besno sam rekla zalupivši korice knjige jednu o drugu zbog čega se podigao mali oblak prašine.

-Šta nije u redu sada?- zbunjeno me je pitao Tejlor.

-Ovo su prokleti hijeroglifi koje ja ne znam da tumačim.-

-Hijeroglifi kažeš? Moj deda me je davno učio nekim hijeroglifima, ne znam odakle ih je znao ali možda bih mogao da probam...- uzeo je knjigu iz mojih ruku.

-Koja je svrha Tejlore? Postoji više vrsta hijeroglifa, ko zna koji su ovo...-

-Ne predaj se tako lako! Ovo su hebrejski znakovi. Baš njih me je deda naučio, ipak bilo je to davno... da vidimo... ovo bi trebalo da je M, zatim ide P...-U neverici sam pogledala u Tejlora koji je polako ali sigurno tumačio znakove sa natpisa na knjizi. Ćutala sam i čekala da završi što se i dogodilo ubrzo. -Ovde piše Vračevi ako sam dobro preveo.-

Moje oči se razrogačiše u trenutku kada sam shvatila da je zapravo prevod dobar. Neko čudno olakšanje se osetilo u vazduhu nakon ovog saznanja da imam nekoga ko mi može pomoći da prevedem sve.