⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

NOVO PRIJATELJSTVO

Znam da život ima svoje čudne puteve kojima prepliće sudbine nas, običnih smrtnika, ipak mi nije jasno zašto se Tejlorov i moj put uporno prepliću. Do juče je on bio samo nezreli klinac koji je druge nipodaštavao kako bi sebe uzdigao, ali sam uvidela da ipak i Veliki Tejlor ima malo srce koje kuca ispod sve te hladnoće i mišića, dobro sakriveno od radoznalih pogleda i bilo kakve osude. Nekako sam prestala da ga krivim za sve što mi je radio tokom ove četiri godine jer sam shvatila da je samo tražio pažnju i opštu prihvaćenost od društva baš kao i ja. I mada su se naši načini razlikovali zapravo smo isti, povređeni od naših najrođenijih. Njega su roditelji proglasili za ludaka, a mene će rođeni brat verovatno napustiti posle svega što sam mu rekla. Ne krivim ga, kriva sam jer sam se tako ponela. Nadam se da će se bar javiti ako ništa drugo, volela bih novu šansu da ispravim stvari.

-Pa, odkud ti ovde, Helen?- pitao me je Tejlor spustivši se pored mene.

Čudno, ovo je prvi put da me je nazvao po imenu bez bilo kakvih nadimaka. Smešno je.

-Jesi li dobro?- pitala sam zbog čega me je značajno pogledao skupljenih obrva, -Mislim, pitam pošto si me nazvao imenom. Ili sam prestala da budem čudakinja a da ne znam za to?-

-Slušaj, bilo je to glupo od mene, zaista. Nadam se da nije kasno da te sada zovem imenom.- odmahnula sam glavom i zagledala se u vodu ponovo se vrativši crnim mislima i problemima, -Mada je pravo pitanje ovde da li si ti dobro.- dodao je i takođe uzurio  vodu.

Da, to me niko nije pitao već dugo vremena. Ustvari, niko me nije pitao kako se osećam niti šta je ono što ja želim već duže vreme. Svi bi samo da njima bude dobro, a ja se trudim da im ugodim.

-Ma, dobro sam ja Tejlore. Nego otkud ti ovde? Nisam navikla da te viđam po ovakvim, napuštenim mestima.-

-Da, klasična defanziva. Dobro, ne moraš pričati o tome što te muči, nije da te krivim, ni sam ne bih sebi poverio sopstvene probleme, a kamoli ti, devojka koja je zbog mene najviše propatila. Žao mi je što sam učinio da ove četiri godine deluju kao četiri veka u paklu.-

Ali šta se njemu dogodilo?! Nisam navikla na ovo Tejlorovo novo izdanje. Prilično sam iznenađena njegovim izvinjenjem. Ipak, ono što me brine jeste to da je on možda znao da sam ja ovde. Kako je to moguće?

-Zaboravimo na to.- osmehnula sam se, -Čekaj, ni ti nisi odgovorio na moje takoreći pitanje. Kako si me našao?-

-Video sam te kako prolaziš trgom, sedeo sam u kafeteriji sa društvom kad si prošla užurbano, činilo mi se da si plakala i odlučio sam da te pratim. I onako sam hteo da razgovaram sa tobom o svemu. Sad vidim da ništa nisam umislio i da je možda korisno što sam došao.-

Podigla sam obe obrve od iznenađenja koje sam doživela. Tejlor me je pratio?! Nije mi drago zbog te informacije jer je zvučao kao neka uhoda, ali nisam ni ljuta zbog toga. Moja osećanja su... neutralna?

-Pa eto, rekao si, pretpostavljam šta si imao, sada možeš i da odeš. Nije da te nešto sprečava. Zar ne?-

-Pa ne sprečava me ništa ni da ostanem. Zar ne?-

Uh! Tako je... tvrdoglav i naporan! Izgleda da ga se neću tako lako otarasiti. Istini za volju, društvo bi mi prijalo. Ne moram da pričam o problemu ali mogu o nečem drugom što će mi za trenutak skrenut misli i malo rasteretiti od svega.

-Kako hoćeš, meni je sve jedno.- odgovorila sam kratko i naslonila ruke i glavu na drvenu ogradicu mostića.

Dugo smo sedeli u tišini tako, čini mi se da nismo ni disali. Sve mi je delovalo kao nestvarni san iz kojeg ću se svakog trenutka probuditi, ali to se nije dogodilo. Jedina istina je da sam uprskala sve što sam uspela da postignem do sada u životu. Sakrila sam istinu i od Kevina i od Lukasa i obojicu sam ih izgubila. Kakva sam ja budala! Verovatno ih ni ne zaslužujem! Osetila sam hladne suze kako klize niz moje obraze i požurila sam da ih obrišem pre nego Tejlor to primeti. On je poslednja osoba pred kojom bi trebalo da plačem i izgledam ovako slabo. Ipak, zakasnila sam. Već je primetio sve.