⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

I U DOBRU I U ZLU, JA UVEK BIĆU TU

Snažno lupanje na vratima probudilo me je iz ne tako čvrstog sna. Onako bunovna sam ustala i otvorila ih samo da bih zatekla Lukasa ispred. Bio je uznemiren i non-stop je gledao u pravcu odakle je došao kao da strahuje od nečega ili rađe nekoga.

-Lukase? Šta ćeš ti ovde i to ovako kasno?!-

-Helen, moram ti reći nešto, ali da mi veruješ. Važi?-

-Da čujem o čemu se radi?- rekla sam prekrstivši ruke.

Lukas je ponovo pogledao levo, pa desno i potom me brzo ugurao u sobu zatvorivši vrata.

-Ovo će zvučati jako čudno, ali ovo je san Helen. San u kojem smo svesni sebe u realnom vremenu.-

Zurila sam u njega nekoliko trenutaka pre nego što sam prasnula u smeh.

-Duhovito, a sada me pusti da spavam.- rekla sam i pokazala mu vrata koja su na jednom ponovo bila otvorena.

On ih je odmah zatvorio i prekorno me pogledao, -Ne razumeš, ja sam ozbiljan. Ovo je još jedna strana dara. Nešto što možemo jer smo povezani. Dugo sam razmišljao kada će biti pravo vreme da ti pokažem ovu sposobnost, a danas sam se uverio da je vreme došlo. Nisi više krhka kao nekada, nisi se rasplakala čak ni kada sam ti rekao sve ono. Tako da, da Helen, ovo je san. Ako mi ne veruješ pogledaj iza sebe.-

Zamislila sam se za trenutak. Ne razumem zašto bih mu verovala posle svega. Ipak, osećam da govori istinu. Polako sam se okrenula kad ono imam šta i da vidim. Ja spavam na krevetu. 

Kako je ovo uopšte moguće?!

-Lukase!- dreknula sam užasnuta prizorom i pokušala da ga uhvatim za ruku ali je ona samo prošla kroz njegovu.

-Smiri se, hoćeš li?- viknuo je na šta sam se umirila i zurila u njega sve dok nije poprimio nežniji izraz lica. -Helen, shvati da je to to. Uskoro se nećeš više ovako prepadati. Eto rekao sam ti i poslednju stvar u vezi sa darom za koju nisi znala. Sada možeš da pustiš to.-

Nisam stigla ni da mu odgovorim već je nestao a ja sam se probudila vrlo uznemirena. Bilo je negde oko 2 ujutru. Uzela sam ćebe i izašla napolje. Svež povetarac je lagano duvao, dovoljno da zanjiše listove drveta. Iz nekog neopisivog razloga sam pogledala u pravcu velike drvene kapije koja je stajala čak na početku farme. Bila je ogromna i prekrivena lišćem susednih grana drveća. Na moje iznenađenje neko je išao u mom pravcu. Dobro sam poznavala njegov hod, nije bilo greške u odsečnim koracima koje je pravio. Ovih dana nismo imali prilike ni za normalan razgovor a kamoli nešto više. Osetila sam tu potrebu da ga jako zagrlim i nepuštam, bilo mi je potrebno da znam da i posle svega nekome pripadam. Zbacila sam ćebe i potrčala ka njemu, videvši da je učinio isto ubrzla sam kako bih što pre obmotala ruke oko njega.
Bez ijedne izgovorene reči naša tela su se sudarila pri brzini a ruke brzo pronašle svoj davno urezani put.

-Kevine...- uspela sam da prošapućem pre nego što su me emocije savladale.

On je ponet istim emocijama stegao zagrljaj još više skoro mi onemogućivši da dišem.

-Helen, ja ne mogu više ovako. Želim te pored sebe ali ne na ovakav način. Zelim da mogu da kažem celom svetu da si moja i da sam tvoj...-

-Šššš...!- prekinula sam ga nežno spojivši naše usne.

Toliko dugo smo bili razdvojeni da je bilo veoma teško prekinuti strast koja je počela da nas obuzima.

-Dođi, želim ti nešto reći, ali ne ovde gde nas mogu videti.- rekao je zadihano krenuvši prema zadnjem delu ranča ali ni na trenutak nije ispustio moju ruku iz svoje.

Pratila sam ga sve dok nismo došli do drveta gde je vladao mrak prošaran svetlima svitaca.

-Ovo mesto je lepše noću.- rekla sam zadivljena prizorom.

Kevin je seo dole na travu pa sam uradila isto naslonivši se na njegovo rame. Posmatrali smo tako zvezde i svetlucave svice u tišini sve dok se Kevin nije naglo odmakao od mene značajno me pogledavši.

-Šta?- zbunjeno sam pitala.

-Odavno sam hteo nešto da ti kažem.- započeo je nesigurno sad već klečeći na kolenima preda mnom. Nežno je obuhvatio moje šake svojima i isprepletao nam prste. -Ljubav koju osećam prema tebi je neizmerna. Ne mogu zamisliti život u kojem nisi ti. Ne mogu više podneti ovu blizinu koja znači razdvojenost u isto vreme, ni ovakva skrivanja i ljubav u strahu. Spreman sam preuzeti svaku odgovornost, pa čak i da se suprotstavim Lukasu samo da bih mogao da provedem ostatak života kraj tebe. Zato danas ja, Kevin Salomon, obećavam tebi, Helen Vilijams, da ću te uvek voleti i da ću se boriti za nas i našu ljubav. Ali moram znati da li si posle svega ti spremna da postaneš Helen Salomon?-

Pogođena rečima koje je izgovorio nisam ni primetila kada se na njegovom dlanu ukazala mala, crna kutijica iz koje je šljaštio prelep prsten.

-Kevine...?-

-Samo reci,- izvadio je prsten iz kutijice, -hoćeš li se udati za mene čim ovo ludilo prođe?-

Nisam imala mnogo vremena za razmišljanje o posledicama onoga što ću reći, bilo je bitno samo dati odgovor na pitanje kojem sam se nadala dugo da ću čuti i to baš od ljubavi mog života.

-Da! Naravno da hoću!- ciknula sam dok mi je stavljao prsten.

Potom sam obmotala ruke oko njega čvrsto ga prigrlivši. Više nema sumnje da želim provesti ostatak svog života baš sa njim, kako god se to svidelo ostalima. Kevin me je prihvatio onakvu kakva jesam, bez obzira na sve što se dogodilo ostao je prvržen našoj ljubavi. Zaslužujemo da budemo srećni pa makar ostali negodovali našu ljubav. Naš put je bio dugačak i pun prepreka, delili smo više zlog nego dobrog ali smo opstali i zato je vreme da u buduće delimo dobro.

-Dugo sam razmišljao da li je ovo način, mesto i vreme za ovako nešto... ali sam shvatio da možda nikada neće biti savršen momenat da te pitam tako važno pitanje. Naravno tu je i Lukas koji se nikada neće složiti da naša veza postoji...-

-Ne, Kevine, to sada nije važno, on nije važan. Kao što meni neće oprostiti smrt naše majke, tako ni tebe neće oprostiti tvoje poreklo. On krivi tvoju porodicu što ga je načinila takvim, njega dar užasava i boji ga se. Jasno sam to videla iz njegovih očiju. Zato, pusti Lukasa i ceo svet, neka idu dođavola. Ja želim samo tebe pored sebe, i ništa mi više ne treba.-

Prstima je prošao kroz moju kosu gledajući me sa nekim divljenjem. Pretpostavljam da ono što sam rekla o Lukasu i ostatku sveta je nekako ohrabrjuće uticalo na njega. 

Nežno se osmehnuo ispruživši jednu ruku ka meni, -Pa onda ti obećavam da i u dobru i u zlu, uvek biću tu. Više te ni na tren ne ostavljam samu.-

Uhvatila sam njegovu ruku, dok mi je lice krasio širok osmeh, i isprepletala naše prste. Kevin je spustio usne na moje čelo i utisnuo jedan sasvim nežan poljubac koji je sproveo trnce niz moju kičmu.

Sada je više nego sigurno da je ova ljubav jača i od najjačih sila na Zemlji. 

☘☘☘

Poruka autora:

Dakle, uspela sam da dovršim i ovo dvadeset prvo poglavlje! Bravo za mene 😂 No, malo je kraće nego što ste navikli da dobijate. Ali, šta da vam kažem? Nije ostalo puno do kraja, zato ćemo prisustvovati ovako kratkim poglavljima 😊 

ஜ𝔄𝔰𝔱𝔢𝔯 𝔏𝔲𝔫𝔞 𝔊𝔬𝔩𝔡ஜ