⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

ZALJUBLJENA?!

Dakle, biti ili ne biti? Pitanje mi je bilo zaglavljeno u malom mozgu i konstantno sam osećala pritisak zbog toga. Nije samo u pitanju sebičnost, u pitanju je još mnogo toga. Kao na primer, moji moralni principi. Nisam želela vezu da započinjem sa tajnama ili lažima. A nisam želela ni da uvlačim sirotog Kevina u sve ovo. Kao da izlaza iz ove situacije nema. Po svemu sudeći, čini se da nigde mi ne idemo odavde dok se neke stvari ne raščiste a to će potrajati.

Stisnula sam pesnice dok su se suze formirale u mojim očima. Odluka je već odavno bila doneta i pre nego što se ovo sve dogodilo. Ne znam samo zašto sam sebi dozvolila da izađem sa njim? Šta sam mislila da će se promeniti? Očigledno ništa osim šo će mi biti teže da mu kažem ne. 

-Kevine, vidi...- pokušala sam da objasnim, -Ja ne mogu da prihvatim nešto ako bi to značilo da ću ugroziti nečiju bezbednost. Već si čuo nešto o meni, danas si se i sam uverio da je to donekle istina što se priča po školi... jednostavno moj i tvoj svet ne idu zajedno. Verovatno da moj svet ne ide ni s jednim drugim...- 

Oborila sam pogled dok su mi se suze slivale niz obraze. Izgovorila sam najveću laž svih vremena i sada posle svega samo želim nestati odavde. Ustala sam naglo i odsečno što je i Kevina nateralo da učini isto.

-Helen, molim te!- naglo me je uhvatio za ruku i prišao sasvim blizu. Centimetri su nas delili što me je dodatno uznemirilo.

-Ne otežavaj ovo sebi.- rekla sam kroz suze.

-Ne, ja ne želim da verujem da ovo radiš. Helen koju ja znam nikada ne laže.-

Pogledala sam ga zbunjena njegovim rečima ali je bilo kasno. Momenat kasnije njegove usne bile su prislonjene uz moje u dugom poljupcu. Svidelo mi se i trenutak me je poneo zbog čega sam počela da uzvraćam, ali ubrzo shvativši šta činim odlučila sam da prekinem sve odmaknuvši se od njega.

-Moraš početi da veruješ Kevine. Žao mi je.-

Polako sam izvukla ruke iz njegovih šaka dok me je posmatrao sa nekim negodovanjem i tugom u očima. Trenutak njegovog oklevanja bio je moj trenutak za bekstvo. Da, pobelga sam, nestala u crnoj noći poput ptice. Mogla sam čuti jedno glasno i dugo 'Helen' dok sam trčala dugom stazom do izlaza iz parka. Našavši se na glavnom putu osvrnula sam se. Nije me pratio i mogla sam da odahnem. Počela je da pada kiša koja se ubrzo stopila sa mojim suzama. Više i nije bilo baš neke razlike između mojih osećanja i vremena napolju. Debele munje periodično su se pojavljivale na nebu zadržavajući se tek toliko da ih ljudsko oko zabeležia, potom bi usledio bučni grom. Grmilo je i u meni od emocija koje su želele napolje a kojima ja nisam dozvoljavala da izađu na površinu. Upropastila sam sve, i Kevin me sada sigurno mrzi. To sam i želela, bolje da me mrzi nego da pati zbog mene i bude u opasnosti. Ali zašto onda ovako prokleto boli? 

Dugo sam besciljno lutala ulicama i razmišljala o onome što se večeras dogodilo. Na usnama sam i dalje osećala onaj poljubac koji je neočekivano ostavio. Sećanje je bilo tu i nije želelo da napusti moju glavu. Što sam više razmišljala o tome osećaj je postajao stvarniji. Doslovno sam mogla osetiti kako njegova šaka stiska moju ruku i kako njegove usne dodiruju moje. To me je izluđivalo. A onda sam ugledala kuću. Potrčala sam unutra u želji da što pre zaboravim ovaj dan. Znam da ću ga možda sresti sutra, i samo se nadam da ću biti dovoljno jaka da odglumim hladnoću posle onog poljupca koji smo imali.

Ušla sam nečujno poput duha i smestila se u krevet. Alis je već bila zaspala, što mi je dodatno olakšalo. Sklopila sam oči i prepustila se snovima u nadi da ću tamo pronaći svoje utočište.

☘☘☘