⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

EPILOG

'Upoznati oca bilo je moje najveće dostignuće prošle godine. Na stranu svi događaji koji su prethodili tom susretu, bilo je veličanstveno, emotivno... u jednoj reči prelepo. Lena i Bred su bili presrećni da upoznaju Džona, mog oca. Ipak, svi bi se složili da sam ja bila najsrećnija. Onog trenutka kada me je Lukas pozvao i rekao da otvorim vrata znala sam koga ću zateći. Upravo je Džon stajao dole na tremu. Isprva nisam baš znala da li bi bilo u redu da ga zagrlim, ali čim je progovorio znala sam da je to jedini način da iskažem svoja osećanja. Ne znam koliko je tačno vremena prošlo dok smo tako zagrljeni stajali, ali meni je delovalo kao čitava večnost. Kada smo se konačno odvojili uvideli smo da svi oko nas plaču. Lena, Bred, Alis, Kevin, pa čak i Lukas. Svi su nas opkolili i plakali dirnuti scenom kojoj su prisustvovali. Ipak, upoznavanje sa ocem nije bilo jedino iznenađenje koje mi je Lukas priredio tog dana. Njih dvojica su mi odmah potom saopštili da su počeli sa preuređivanjem stare kuće, tako da kada ona bude gotova možemo živeti kao porodica nas troje. 

I odjednom, moj čudan, uvrnut, avanturistički žvot se sveo na mirnoću i sreću. Dugo nisam mogla da se priviknem da više nema pritiska od smaka sveta ili zlih pogleda ljudi koji su me osuđivali. Kad-kad dobijem viziju, ali sada sam iskusna i znam šta treba učiniti. Sposobna sam da pomognem ljudima i ako im ne kažem ko sam. Često budu i više nego zahvalni. A Kevin je tu pored mene u svakoj situaciji. Izjavio je da želi zajedno sa mnom pomagati ljudima, i moram priznati dobro mu ide. Kada smo se vratili, prvo što mi je pomogao da razrešim jeste kriza koju su imali Alis i Ijan. 

I Alis se promenila. Nekako je sazrela dok me nije bilo. Uplašila sam se da sam ja bila kriva za njenu detinjastu stranu, ali sam shvatila da je zapravo Ijan pozitivno uticao na njenu promenu. Njeno prijateljstvo mi puno znači otkad znam za sebe. Ni jednog trena nisam pomislila da nije na mojoj strani, a ona je svakog dana dokazivala svoju vernost i privrženost. Sada nas dve imamo jedan čvrst odnos u kojem uživamo. 

Naravno, ostala sam dužna ispuniti maminu želju. Pročitala sam njene hronike i saznala koliko smo zapravo slične. Sve ono čega su se drugi užasavali, a ticalo se mog dara, meni je bilo neverovatno i volela sam to. Volela sam to što sam drugačija. Tako je i ona znala da živi život punim plućima i nije se stidela svog dara. Baš kao što je i rekla u jednoj rečenici: "Za mene je dar večna avantura koju ću živeti dok sam živa." Dar i za mene pretstavlja avanturu i želim je proživeti na najbolji mogući način. A uz prave osobe kraj sebe znam da zabavi nikada neće doći kraj.'

Samo što sam završila pisanje svojih hronika začula sam škripu ulaznih vrata. 

Da, majstori su sve popravili osim toga... i još nekih sitnica.

"Helen?! Hajde, silazi dole brzo!" pozvao me je Lukas.

Nervoza u njegovom glasu zabrinula me je, i ako sam znala da nema razloga za to. Hitro sam se spustila stepenicama do ulaza. Već na poslednjim stepenicama sam usporila, u neverici posmatrajući prizor ispred sebe. Bilo je to dobro poznato lice osobe kojoj možda dugujem mnogo više zahvalnostri nego što ću ikada uspeti da iskažem rečima i postupcima. Licem mi se razvukao osmeh dok sam prelazila poslednji stepenik.

"Da li je ovo moguće? Tejlore?!"

"Nadam se da si se iznenadila." rekao je zagrlivši me.

"Veoma! Kada nisam uspela da te pronađem pomislila sam da se više nikada nećemo videti."

"Gluposti, nikada to ne bih dozvolio. Drago mi je da si dobro posle svega."

"Oh, ućuti molim te! Da nije bilo tvoje pomoći možda sada ne bismo stajali ovde."

"A ne, ne! Ja sam bio tu samo neko vreme, kasnije je sve bilo na tebi. Hajde, imamo o mnogo čemu da razgovaramo. Jedva čekam da čujem "Pustolovine Velike Helen!" našalio se.